Stručnjaci su napravili popis grupa hrane za kojom ljudi najčešće žude i objasnili šta to znači. U takvim situacijama jedenje takve hrane ponekad neće dugoročno zadovoljiti organizam.
Nešto slatko - hrom
Želja za slatkim pokazuje pad nivoa šećera u telu, a nakon konzumacije slatkiša, šećer opet raste i oslobađa se insulin. Ali, radi se o naglim oscilacijama u telu jer će ubrzo nivo opet pasti i ponovo ćete poželeti da pojedete nešto slatko.
Znači, što više slatkiša jedete, telo će tražiti još više. Da bi to obuzdali stručnjaci savetuju uzimanje hroma koji je važan za normalnu funkciju insulina u telu i normalni protok šećera u krvi.
Inače, telo će imati dovoljno hroma ako je ishrana bogata voćem i povrćem, mesom, ribom i žitaricama. Posebno je korisno jesti brokoli, mahunarke i piti sok od grožđa jer su bogati ovim mineralom. Tad se neće događati da, na primer, oko 15 ili 16 sati osetite neodoljivu želju za slatkim.
Čokolada - magnezijum
Stručnjaci veruju kako čak 80 posto ljudi ima manjak magnezijuma u telu, a on je dobar za održavanje imunološkog sistema i sprečavanje upala. Takođe, igra ključnu ulogu u balansiranju nervnog sistema i ublažavanju teskobe u kostima.
Namirnice bogate magnezijumom su tamnozeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke, riba, grašak, žitarice, avokado, jogurt, banane i tamna čokolada.
Slana hrana - natrijum
Neopisiva žudnja za slanom hranom, grickalicama i sličnim, pokazuje kako organizmu nedostaje natrijum koji je vrlo važan u održavanju vode u telu, a time i krvnog pritiska. Ali, umesto kesice čipsa, bolje je, na primer, posegnuti za celerom, šargarepom ili usoljenim ribama.
Složeni ugljenihidrati - triptofan
Pod složene ugljenehidrate svrstava se testenina, pirinač, hleb, žitarice, krompir, grašak i tako dalje, a oni sadrže triptofan -esencijalnu aminokiselinu koja pomaže regulisanju proizvodnje serotonina, poznatog kao hormon sreće.
Nedostatak triptofana u telu vodi lošem raspoloženju i teskobi. Stručnjaci savetuju kako je bolje umesto posezanja za, na primer, pečenim krompirićima ili nekim pecivom, pojesti ćuretinu, jaja, banane ili orahe.
Meso - gvožđe
Manjak crvenog mesa u ishrani može dovesti do manjka gvožđa u krvi koje je odgovorno za transport kiseonika telom i ima veliku ulogu u podršci imunom sistemu. Ako pate od manjka gvožđa, ljudi postaju vrlo umorni i ne pomaže im ni dovoljno spavanja.
Stručnjaci napominju kako bi crveno meso trebalo biti na jelovniku barem jednom nedeljno. Ali, gvožđe se nalazi i u žitaricama, sardinama, brokoliju, spanaću, grašku.
Kisela hrana - želudačna kiselina
Iznenadna želja za, na primer, grickanjem kiselih krastavaca ukazuje kako telu nedostaje želudačne kiseline, a to može izazvati probavne tegobe, alergije i osećaj nelagode u stomaku. Naime, želudačna kiselina razgrađuje hranu i dezinfikuje i sterilizuje namirnice koje pojedemo. Dobro je piti probiotike (dobre bakterije) jer oni vraćaju ravnotežu crevnoj mikroflori.
Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
