Dosadašnja objavljena istraživanja sa sigurnošću mogu potvrditi da je jedan od najčešćih načina prenošenja korona virusa kapljičnim putem. Kijanjem, kašljanjem ili pri glasnom govoru iz nosa i usta zaražena osoba izbaci više hiljada sitnih čestica koje sadrže korona virus.
Najkrupnije čestice zbog svoje mase najbrže padaju i završavaju na tlu ili predmetima u okolini, dok one najsitnije mogu provesti i više sati lebdeći u vazduhu. Istraživanja upućuju da se Covid-19 može "pokupiti" i aerosolnim putem, odnosno udisanjem vazduha koji je kontaminiran virusom, kao i kontaktom s površinom na kojoj je prisutan virus, a potom dodirivanjem sluznice nosa usta ili očiju. Pretpostavlja se da čak i krupnije kapljice koje su završile na podu i nisu u visini ljudskih respiratornih organa, kad se osuše, mogu biti podignute putem strujanja vazduha i sa ostalim sitnim česticama prašine ponovo mogu dospeti na visinu gde ih čovek može udahnuti.
Za sada ne postoji potpuna saglasnost u stručnim krugovima koliko korona virus opstaje van ljuskog organizma na različitim materijalima. Neke studije tvrde da na staklu, plastici i metalu može da opstane devet dana, a u idealnim hladnijim uslovima i preko dvadeset. Postoji i polemika da li njegovo samo prisustvo znači i jednak infektivni potencijal posle toliko provedenog vremena van domaćina ili je virus značajno izgubio na infektivnosti. Evidentno je da postoje neke nedoumice oko načina prenosa korona virusa, dužine njegovog opstanka u spoljašnjem svetu, ali postoje i preporuke koje su nesporne i oko kojih su svi relevantni činioci saglasni - fizička distanca onemogućava prenošenje virusa, lična zaštitna sredstva ukoliko su adekvatno primenjena i dezinfekcija predmeta i prostora koji su infektivni ili su potencijalno infektivni zbog velike svakodnevne frekvencije ljudi. U takve prostore spadaju čekaonice banaka, pošti, državnih i javnih institucija, gradski prevoz, javni toaleti, tržni centri, autobuska stajališta, apoteke, hipermarketi, prodavnice, kancelarije, fakulteti, školske i predškolske ustanove itd.
Pored redovnog sanitarnog čišćenja i održavanja higijene na mestima s većom frekvencijom ljudi, potrebno je što češće obavljati tretman dezinfekcije. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za prevenciju zaraznih bolesti, utvrđeno je da treba koristiti sledeće preparate u procesu dezinfekcije od Covid-19: natrijum hipohlorit 0.05-0.5%, etanol 70%, formaldehid 0,7%, glutaraldehind 2%, izopropanol 50%, benzalkonijum hlorid 0,05%, natrijum hlorid 0,23%, povidon jod 10% (1%joda)...
Pored izbora preparata, potrebno je izabrati i adekvatan metod aplikacije sredstva u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Kao najsveobuhvatniji tretman zatvorenih prostora preporuke su na ULV hladnom zamagljivanju. ULV aparat izbacuje izuzetno sitne čestice rastvora za dezinfekciju veličine od 30 do 50 mikrometara, što stvara maglu pa čestice dezificijensa dugo lebde u vazduhu i ulaze u sve pore materijala u prostoru koji se tretira, pri tome obuhvatajući i mesta kojima se teško prilazi električnim ili ručnim prskalicama. Proces dezinfekcije uz primenu savremenih uređaja može se realizovati za relativno kratko vreme potpuno bezbedno po osobe koje će boraviti i raditi u tretiranom objektu i, što je najvažnije, prostor je oslobođen patogenih mikroorganizama i bezbedan za vaše zaposlene, klijente i posetioce.
