Hronične bolesti poput dijabetesa ostale su u senci korone. Nemogućnost pacijenata da dođu do svog lekara, naterala ih je da počnu da osluškuju svoje telo, jer su sada posebno ugroženi.
Dijabetes sve više pogađa i mlađe stanovništvo, a simptomi su takvi da se često pripisuju premoru. Uroš se aktivno bavio sportom kada je u trinaestoj godini saznao da boluje od dijabetesa.
- Tada to nisam znao, ali to su bili tipični simptomi dijabetesa. Moji roditelji su primetili da sa mnom nešto nije u redu, ali su tu učestalu žeđ, mokrenje, pridavali tome da sam aktivan, da sam se trošio, da mi je bilo neophodno puno hrane, puno vode koju sam uzimao, a zapravo su to bili pokazatelji da moj organizam pati.
Najveći problem otkad je pandemija počela, mu je da dođe do svog lekara, jer mnogi rade i u kovid bolnicama. Sa lekarima se savetuju preko Vajber grupa, a u udruženjima razmenjuju iskustva i pomažu jedni drugima.
Jer se eto pokazalo u praksi da kod ljudi kod kojih su dobro regulisani šećeri ukoliko dođe do zaraze koronavirusom, virus u telu se ponaša kao kod osobe koja je zdrava, koja nema dijabetes.
Ono što svako od njih može da uradi, jeste da redovno meri vrednosti šećera i da se pridržava terapije, jer kada uz dijabetes budu zaražani i kovidom, ukoliko nisu bili disciplinovani, može doći do ozbiljnijih posledica.
- Dolazi i do srčanih problema, do propadanja bubrežne funkcije, do nekih neuroloških problema i uopšte ukoliko dođe do same infekcije korona virusom, kod takvih osoba je teža klinička slika i dolazi do težeg oporavka od same bolesti - kaže endokrinolog dr Tijana Dangubić.
Dok se lekari ne vrate u redovan režim rada, svaka osoba sa dijabetesom delom će biti svoj lekar.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
