Terapija vrištanjem jedna je od metoda smirivanja kada aktivno vičete i time izbacujete iz sebe svoju tugu, frustraciju i bes, umesto da te emocije zadržavate u sebi.
Ako ste se ikad osećali toliko iznervirano da samo želite da vičete i razbijate stvari, onda morate znati da je to sada zapravo jedna vrsta alternativne terapije. Naime, sa obzirom na to da će oko četvrtina nas u jednom trenutku života imati problema sa mentalnim zdravljem, a stope stresa i anksioznosti su jako visoke zbog pandemije, ne čudi kako alternativne terapije postaju sve popularnije.
Što je terapija vrištanjem?
Terapija vrištanjem je kada aktivno vičete i time izbacujete iz sebe svoju tugu, frustraciju i bes, umesto da te emocija zadržavate u sebi. Koncept da vrištanje može imati terapijske učinke popularizovao je sedamdesetih godina prošlog veka psihoterapeut Artur Janov, koji je bio zapažen zato što je imao dva poznata pacijenta: Džona Lenona i Joko Ono.
Doktor Janov verovao je da je vrištanje iskonski poriv koji nas vraća u stanje detinjstva, stanje u kom možemo zadržati potisnutu traumu. Tako pomoću terapije vrištanjem zapravo možemo ponovno posetiti i osloboditi te nagomilane emocije.
Poslednjih godina mnogi psiholozi su dovodili u pitanje učinkovitost ove terapije i ona se ne smatra široko prihvaćenim oblikom psiho-socijalne intervencije. Ali to ne znači da je potpuno beskorisna. Može biti korisna ako se praktikuje uz terapije utemeljene na dokazima poput CBT-a (kognitivna bihevioralna terapija).
Zašto nam bes i ljutnja trebaju kao emocije?
- Mislim da je važno da razlikujemo ta dva pojma. Ljutnja je osnovna ljudska emocija, dok je bes izraz te ljutnje fizičkom agresijom ili nasiljem - kaže dr Rebeka Semens-Viler, predavač psihologije na Univerzitetu Birmingem Siti.
Iako ne volimo da osećamo ljutnju, ona kaže da je to zapravo vrlo koristan osećaj koji nas može podstaknuti na zdrave promene. Ljutnja može biti stvarno motivišuća emocija, a privremena, kratkotrajna povišenja krvnog pritiska nisu loša stvar, jer pomažu u pokretanju reakcije za borbu ili beg - koja se javlja kao odgovor na opaženi štetni događaj ili pretnju našem opstanku.
U osnovi, ona veruje da je to nužna emocija za održavanje naše dobrobiti - i iako se možda nećemo trebati boriti protiv lavova, tigrova i medveda u modernom svetu, bes nas može upozoriti na premašivanje naših emocionalnih granica.
Terapija vrištanjem: Koje su koristi?
Nema sumnje u to da vam vrištanje može pružiti dobar osjećaj. To je slično kao kad zaplačemo i izbacimo emocije tuge iz sebe, tako je i vrisak katarzičan i nakon toga se osećamo smirenije.
- Postoje istraživanja sa Univerziteta u Derbiju koja su otkrila da kada ljudi dožive fizičku bol, glasno vikanje može pomoći u ublažavanju povrede - kaže Semens-Viler, premda dodaje da nema dovoljno naučnih dokaza o terapiji vrištanjem koji bi potvrdili njene koristi. Međutim, dodaje da ona može kratkotrajno ublažiti stres, a neki ljudi takođe vjeruju da bi vrištanje moglo podstaknuti endorfine poput dopamina, koji prirodno podstiče bolje raspoloženje.
- Mislim da bi ovakva praksa najviše koristile ljudima koji potiskuju svoje osećaje i ne mogu izraziti svoj bes. To dugoročno nije najzdraviji način izražavanja osećaja, ali ponekad može biti korisno - dodaje.
Koji su nedostaci terapije vrištanjem?
- Ideja katarze vrlo je popularna, a sobe za bes, odnosno terapija vrištanjem služe za to da se negde ''izduvamo". Naime, mi intuitivno osećamo da nam oslobađanje besa može pomoći da postignemo osećaj ravnoteže i regulišemo svoje osećaje - kaže dr Sarita Robinson, zamenica načelnika za psihologiju i računarske nauke na Univerzitetu u Srednjem Lankaširu.
Međutim, istraživanja na ovom području dala su mešovita saznanja. U nekim slučajevima zbog agresivnog delovanja kada želimo osloboditi negativne emocije, se zapravo možemo osećati još gore. Tačnije, korišćenjem ove terapije možemo uslovljavati da sledeći put kada smo pod stresom postanemo agresivni (tj. počnemo vrištati).
- Mislim da je to jednokratno, terapiju vrištanjem treba smatrati skupom praksom koja pomaže u upravljanju besom. Mislim da normalizacija besa i agresije kroz tu terapiju nije nužno zdrava stvar - dodaje Semens-Viler.
Na koje se načine ljudi još mogu nositi s bijesom i ljutnjom?
Dugotrajna ljutnja nije dobra ni za telo ni za um. Semens-Viller kaže da morate sagledati temeljne probleme zbog kojih se ste ljuti. No, što ako ne možete otkriti problem koji u vama izaziva ljutnja?
- Možda imate problema sa komunikacijom i morate sarađivati sa terapeutom kako bi mu objasnili svoje osećaje. Zato savetujem da razgovarate sa lekarom opšte prakse. Kroz bolje opažanje stvari oko sebe možete postati svesni okidača koji uzrokuju vaše izlive besa - kaže Semens-Viler.
- Umesto da se terapija vrištanjem koristi kao način za suočavanje sa ljutnjom i besom, ljudima bi više koristilo da nauče kako se smiriti na konstruktivan način - na primer, meditacijom, praktikovanjem drugih aktivnosti ili aktivnim rešavanjem problem - Robinson odobrava.
(Kurir.rs/A.M./Independent)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
