Britanka Rejčel Folks Dejvis (43) je 2015. uživala u dvorištu kada je primetila crveni otok na vratu. Nije na to obraćala neku posebnu pažnju. Vremenom, otok je bivao sve veći, počeo da beli a na kraju je porastao na veličinu kovanice.
Tri dana kasnije, primetila je da joj usne trnu, a onda je uskoro usledio i gubitak osećaja u licu.
Tek kada više nije mogla da sasvim zatvori oko, Rejčel je otišla u bolnicu, gde je dobila lekove za Belovu paralizu, stavljen joj je povez na oko i otpuštena je iz bolnice.
Očekivala je da joj bude bolje, a to se, prirodno, nije događalo jer je uzimala sasvim pogrešnu terapiju. Narednih sedam meseci paraliza se širila sve dok Rejčel nije izgubila moć govora.
Tek onda je majci troje dece konačno dijagnostikovana Lajmska bolest.
- Kada su usne počele da mi trnu, ni deca ni ja to nismo shvatali ozbiljno. A onda je bilo sve gore i gore. Dve godine nisam mogla da govorim, a živela sam ja supama koje sam pila na slamku - seća se Rejčel svoje agonije.
Živela je, kaže, sa naočarima za sunce jer njie mogla da zatvori oko. Bile su to duge i opasne dve godine.
Polako se oporavlja od bolesti koja je mogla da je košta života, ali sa lajmskom bolešću tok oporavka je težak. Stalno je bez energije, a kada je sasvim umorna, lice joj se parališe.
Danas, kaže, ima strah da i minut provede u bašti. S pravom, jer lajmska bolest je jedna od najopasnijih, a podmuklih bolesti.
kurir.rs/TheSun.co.uk
NE PROPUSTITE
Bonus video:
