Šafran (lat. Crocus sativus) je biljka koja se pominje i u Bibliji! Koristila se kao lek, a kasnije i kao začin još u Mesopotamiji, pre 5.000 godina. Simbol je mudrosti, materijalnog i duhovnog bogatstva. Jedan je od najskupljih začina na svetu. Dobija se od biljke iz porodice Iridaceae, koja ima kratku sezonu cvetanja i to samo tri nedelje u godini. Proces proizvodnje začina je mukotrpan, pa se cena po gramu kreće između četiri i 14 evra. Obično se koristi tučak šafrana, a u medicini i njegove latice.O njegovoj lekovitosti govori se u najstarijim ajurvedskim spisima. Čaj se koristi za lečenje depresije. Istraživanja su pokazala da šafranovo dejstvo može da se poredi s dejstvom antidepresiva „prozak“ jer podiže nivo serotonina ili hormona sreće u mozgu. Šafran deluje i antikancerogeno. Njegova jedinjenja krokin, šafranal i pikrokrocin sprečavaju rast ćelija raka. Koristi se za poboljšanje cirkulacije i lečenje modrica. Takođe, reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi. Pomaže u lečenju ateroskleroze, artritisa i astme. Šafran poboljšava vid i uspešno neutrališe najčešće uzroke slabog vida i slepoće kod starijih osoba. Jača imunitet i produžava vitalnost. Njegov sastojak šafranal moćan je antioksidans. Šafran ublažava predmenstrualne tegobe i umiruje bol u trbuhu. Koristi se kao lek za bubrege, reguliše varenje, otklanja glavobolje, migrene i vrtoglavice. Mnoga istraživanja dokazala su veliku lekovitost šafrana, ali dnevno može da se uzima samo u malim količinama, do 200 mg dnevno.Danas se šafran najviše primjenjuje u kulinarstvu. Intenzivnog je mirisa, blago gorkog okusa, a već četvrtina kašičice dovoljna je da jelu da aromu i boju. Pakuje se u malim količinama i tako se prodaje. Obično je u obliku sušenih vlakana ili smrvljen. Rok trajanja mu je tri godine od dana pakovanja.
