Ženama sve više strada srce, a često toga nisu ni svesne.
Evo kako da prepoznate faktore rizika, preventivno delujete, na vreme se uputite kod kardiologa piše prof. dr Petar Otašević, spec. interne medicine, supspec. kardiologije, načelnik Klinike za kardiologiju u IKVB "Dedinje".
Mnogi smatraju da se bolesti kardiovaskularnog sistema češće javljaju kod muškaraca i da oni imaju lošiju prognozu od žena iako su u razvijenim zemljama kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok smrti kod oba pola. Ovo mišljenje je verovatno rasprostranjeno zato što se neki simptomi bolesti srca kod žena mogu razlikovati od simptoma kod muškaraca, a često i nisu svesne da su obolele.
SVE JE MOGUĆE
Najčešći simptomi srčanog udara kod žena jesu isti kao i kod muškaraca - neka vrsta bolova u grudima, pritiska ili neugodnosti koja traje više od nekoliko minuta (pet). Međutim, kod žena bol u grudima nije uvek jak, ili čak nije ni najuočljiviji simptom. Moguće je i da, ako ste žena, doživite srčani udar a da uopšte nemate bolove u grudima!
Žene zaista češće imaju simptome infarkta koji nisu povezani s bolom u grudima. To bi mogao da bude bol u vratu, vilici ili ramenima, primećuju se i otežano disanje i mučnina ili se javljaju povraćanje, znojenje, vrtoglavica... Razlozi za ove atipične simptome nisu uvek jasni, ali se može pretpostaviti da su delom uzrokovani činjenicom da pripadnice ženskog pola često imaju suženje ne samo velikih krvnih sudova srca već i manjih. To znači da je kod žena razvijenija koronarna mikrovaskularna bolest.
Primećeno je i da žene češće imaju izraženije simptome oboljenja u miru, ali i kad spavaju, što se obrazlaže time da su podložnije stresu. Emocionalni stres lako može da bude pokretač i srčanog udara, ali kako žene svoje simptome ne prepoznaju uvek kao simptome infarkta, obično se kasno javljaju lekaru. Isto tako, pošto su njihove tegobe atipične, često se događa i da lekar, čak i ako mu se žena obrati, ne postavi odgovarajuću dijagnozu, ili do nje dolazi sa zakašnjenjem.
Tradicionalnih faktori rizika za bolest koronarnih arterija (visoki holesterol, visoki krvni pritisak, gojaznost) javljaju se kod oba pola. Međutim, kod žena važnu ulogu u nastanku kardiovaskularnih bolesti mogu imati i drugi faktori rizika. To su najčešće:
DIJABETES: Žene sa šećernom bolešću češće obolevaju od srčanih bolesti nego muškarci. Takođe, dijabetes može promeniti način na koji osećaju bol - veći je rizik od srčanog udara bez simptoma.
MENTALNI STRES I DEPRESIJA: Postali su posebno uočljivi u uslovima pandemije, u kojima živimo više od godinu dana; uočeno je da stres i depresija pogađaju ženska srca više nego muška. Depresija inače otežava održavanje zdravog načina života i praćenje preporučenog načina lečenja.
PUŠENJE: Pušenje je veći faktor rizika za srčane bolesti kod žena nego kod muškaraca.
NEAKTIVNOST: Nedostatak fizičke aktivnosti glavni je faktor rizika za srčane bolesti, a pojedina istraživanja upućuju da su žene manje aktivne od muškaraca.
MENOPAUZA: Nizak nivo estrogena posle menopauze je značajan rizik od razvoja bolesti u manjim krvnim sudovima.
KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI: Visok krvni pritisak ili šećerna bolest tokom trudnoće mogu povećati dugoročni rizik od hipertenzije i dijabetesa.
ZAPALJENSKE BOLESTI: Reumatoidni artritis, lupus i druge autoimune bolesti mogu povećati rizik od srčanih bolesti kod oba pola, ali se daleko češće javljaju kod žena.
Kad je lečenje bolesti srca u pitanju, uopšteno govoreći, ono je slično i kod žena i kod muškaraca. Međutim, činjenica je da se ženama manje prepisuju neki važni lekovi, kao što su, na primer, lekovi za snižavanje holestrola (statini), bez obzira na to što su i kod žena podjednako efikasni. Angioplastika i stentiranje, koji su najčešće korišćeni načini lečenja kod srčanog udara, podjednako su efikasni kod oba pola, ali, nažalost, nakon operacije koronarnog bajpasa žene imaju veću verovatnoću za komplikacije u odnosu na muškarce.
Sve su ovo značajni razlozi što kardiovaskularne bolesti odnesu više ženskih života nego bilo koja druga bolest.
VISOKI PRITISAK
Hipertenzija je veoma važan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti kod žena, ali je često potcenjena i nedijagnostikovana. Neki pogrešno misle da su u manjem riziku od kardiovaskularnih bolesti od muškaraca, što nije tačno. Doduše, situacija delimično zavisi od godina starosti. Žene u premenopauzi imaju manji rizik i učestalost hipertenzije u poređenju s muškarcima iste starosti, ali ova razlika postepeno nestaje nakon menopauze. Utvrđeno je da posle 65. godine života veći procenat žena od muškaraca ima visok krvni pritisak, a ova razlika će se dalje povećavati s nastavkom starenja ženske populacije i produženjem životnog veka.
Postizanje ciljeva lečenja krvnog pritiska može znatno da smanji kardiovaskularni morbiditet i mortalitet, ali približno dve trećine lečenih žena s visokim krvnim pritiskom ima loše kontrolisan krvni pritisak. Posebni faktori rizika koji su jedinstveni za žene i koje je potrebno prepoznati kako bi se njihovim lečenjem pomoglo u sprečavanju nastanka ili boljem lečenju same hipertenzije nisu uvek dijagnostikovani - razlozi za polne razlike u učestalosti krvnog pritiska su višestruki i još uvek nedovoljno jasni. Potencijalnu ulogu imaju polni hormoni, ali i drugi različiti sistemi - sistem renin-angiotenzin, simpatički sistem. Tu su i gojaznost i fizička neaktivnost.
HOLTER MNOGO ZNAČI
Zalažem se za to da se ženama u većem broju omogući praćenje krvnog pritiska pomoću specijalnog aparata - holtera krvnog pritiska. Ovom dijagnostičkom metodom se utvrđuje da li neko ima hipertenziju, kao i da li je ona dobro lečena.
Holter krvnog pritiska omogućava merenje krvnog pritiska tokom 24 sata, bez obzira na to da li ste budni ili spavate. Krvni pritisak se meri veliki broj puta (najčešće svakih 15 minuta tokom dana i svakih 30 minuta tokom noći) i shodno prikazanim rezultatima može se znati kakve su prosečne vrednosti kad je ženska osoba bez aktivnosti (period mirovanja), kao i prilikom perioda fizičke aktivnosti; otkrivaju se promene koje se ne mogu tačno utvrditi samo u lekarskoj ordinaciji. Naime, korišćenjem holtera krvnog pritiska kardiolog može da utvrdi da li pacijent zaista ima povišen krvni pritisak ili mu je samo "skočio" u ordinaciji - mnogi nesvesno imaju izraženu hipertenziju kad vide beli mantil doktora. Moguće je, takođe, utvrditi i da li neko ima maskiranu hipertenziju - normalan krvni pritisak u ordinaciji, a povišen kod kuće, koja takođe zahteva odgovarajuće lečenje, pa je holter zlatni standard u dijagnozi hipertenzije i praćenju efekata terapije.
(Kurir.rs/Zdravlje)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
