Zapušenost nosa je prilično čest problem. Treba razlikovati akutnu od hronične nazalne insuficijencije. Prva je posledica prehladnih stanja ili sezonskih alergijskih manifestacija na sluznici nosa. Leče se odgovarajućim kapima ili sprejevima za nos, uz lokalnu ili opštu primenu antihistaminika. Traje od sedam do 10 dana. Mnogo veći problem je hronična nazalna opstrukcija, koja se sreće u oko 25-30 odsto slučajeva. Zapušenost nosa može biti jednostrana ili obostrana. Jedan od najčešćih uzroka hronične nazalne opstrukcije je iskrivljena nosna pregrada. Devijacija nosnog septuma nastaje zbog nenormalnosti u razvoju i nakon traume nosa. U odnosu na stepen opstrukcije, dele se na laku, srednju i tešku. Može da zahvati hrskavičavi i koštani deo ili oba dela septuma. Uvećane donje i srednje nosne školjke, različite etiologije, polipi nosa i sinusa, priraslice u nosu, tumori i neka oboljenja sluznice nosa neretko se okrivljuju za otežano disanje preko nosa. Kad je reč o hipertrofiji nosnih školjki, ona može biti uzrokovana hiperplazijom sluznice, kosti ili jednog i drugog. Najčešći simptomi hronične nazalne opstrukcije su otežano disanje preko nosa, spavanje otvorenih usta, suva usta i ždrelo, otežano gutanje, promene u boji glasa, slivanje sekreta niz stražnji zid ždrela, neprijatan zadah iz usta, poremećaj mirisne funkcije, bučno spavanje itd. Posledice otežanog disanja na nos mogu se javiti u vidu sekretornog otitisa, disfunkcije tube, recidivirajućih sinusita, ponavljajućih tonsilofaringita, sino-bronhalnog sindroma i dr. Dijagnoza se postavlja kliničkim ORL pregledom, rinomanometrijskim ispitivanjem, testom na inhalatorne alergene, nalazom brisa, RTG snimcima... Sve zavisi od lokalnog nalaza u nosu. Nakon toga se pristupa lečenju. Ono je u principu hirurško, jer su najčešći uzroci hronično zapušenog nosa uzrokovani mehaničkim smetnjama. Pored klasičnih operacija, intervencije se mogu raditi laserom, radio-talasima, elektrokauterom... Ako je problem vezan za uvećanje nosne školjke, nekad je dovoljna samo jedna jedina seansa za momentalno otpušavanje nosa. To se uglavnom odnosi na hronični hiperplastični rinitis koji se manifestuje uvećanim nosnim školjkama (alergija, vazomotorni, medikamentozni i toksični rinitis). Pored hirurgije, neki vidovi nazalne opstrukcije mogu se kontrolisati lokalnom primenom kortikosteroidnih sprejeva. U nekim slučajevima aplikacija određenih medikamenata u prednje polove donjih nosnih školjki može dati povoljne rezultate.
