Jedan od lajt motiva sveta u kome živimo je svakako stres. On je sveprisutan i neretko se potkrade u svakom dužem razgovoru. Posao, porodica, prijateljstva i svakakvi problemi u našem doživljaju mogu da se reflektuju kao stres.
- Stres u stvari podrazumeva jednu uobičajenu reakciju našeg organizma, znači i fizički i psihološki koja se dešava onda kada postoji neki stimulus od spolja ili iznutra. Znači, predstavlja našu reakciju na neku promenu - objašnjava psihijatar, dr Irena Đorđević.
- Ono što ljudi obično misle to je da su negativne situacije ono što je nama stresno. Međutim stresno može biti i neka pozitivna situacija. Na primer, novo radno mesto koje smo dugo očekivali, koje smo želeli, ipak i to unosi neki nivo stresa – kako ćemo se snaći, da li ćemo adekvatno odgovoriti zahtevima nove radne jedinice - mišljenja je psihijatar, dr Jelena Matić.
Reč „stres“ ima uglavnom negativan predznak. Ne mora uvek biti tako.
- U stvari postoje dve vrste stresa: imamo nešto što je eustres i nešto što je distres. Taj eustres zapravo podrazumeva stres koji negde angažuje naše resurse, da se promenimo i adaptiramo i prilagodimo na neku promenu. I mi zapravo ne možemo ni da napredujemo u životu i ne možemo u tom smislu da se menjamo u nekom dobrom smislu ako nemamo nešto što jeste taj uzrok stresa - kaže dr Matić.
Ipak, negativan stres može da izraste u stanje depresije, što dokazuje kliničko iskustvo prihijatara.
- Znači postepeno osoba postaje neraspoložena, bezvoljna, nemotivisana, sve teže odgovara na radne zahteve, ali isto tako sve se odražava i na socijalnom planu. Znači, osoba gubi na svojoj životnoj funkcionalnosti. Tako da je to isto jedna od bitnih stvari, gde stres bude okidač za neke druge stvari.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
