Spasimo Mariju bolnog odrastanja

Sudbina male Marije Jelikić (11) od samog rođenja drugačija je od sudbina ostale, zdrave dece, koja imaju bezbrižno detinjstvo. Ona pati od cerebralne paralize, spastičke kvadriparalize i epileptičkog statusa, zbog čega loše vidi, veoma malo govori, a nije ni u mogućnosti da hoda bez muka. Njeni mišići nisu elastični, a kosti joj brzo rastu, zbog čega dolazi do velikih deformiteta, pa nesrećna devojčica trpi stravične bolove. Do sada je imala tri operacije, nakon čega se primetio veliki napredak u obavljanju osnovnih životnih funkcija, ali neophodan joj je još jedan, komplikovaniji zahvat u ruskom gradu Tula da bi se njeno stanje još više popravilo. Za to joj je hitno potrebno 200.000 dinara, što njena samohrana majka Irina ne može da plati.- Za finansiranje dosadašnjih operacija snalazila sam se sama, ali sada to više nije moguće. Teško mi je što ne mogu više da pomognem mojoj devojčici, ali troškovi za lekove i terapiju su ogromni. Operacija u Rusiji joj je potrebna jer ni fizikalna terapija ovde ne daje željene rezultate, uz sav njen i trud terapeuta, jer ona i dalje raste i razvija se. U Tuli u ovakvim slučajevima primenjuju posebnu metodu lečenja, kojom se poboljšava govor, žvakanje hrane, vid, uspravljanje tela, kao i celokupni fizičko-mentalni razvoj deteta - rekla je Irina, koja živi u veoma teškim materijalnim uslovima, jer da bi adekvatno brinula o svom detetu i stalno bila uz njega, treba joj stalni posao, ali ne može da ga pronađe.Prema njenim rečima, Marija je pokazala veliki napredak nakon prva tri zahvata, ali to nije bilo dovoljno.- Kad se pojavila mogućnost da bude operisana u Rusiji, to nam je dalo ogromnu nadu da će biti još bolje i da će bolovi koje svakodnevno oseća konačno nestati. Iako loše vidi i otežano govori, ona sve razume. Vrlo je pametna i emotivna - istakla je Marijina majka.Jedini način da se ova devojčica reši muka jeste da ljudi velikog srca ukažu pomoć i ujedinjenim snagama je spasu. Potrebno je da svako od nas odvoji samo malo da bi ovo dete dobilo mnogo.Maja Mrđenović

Kurir