Koliko puta ste se osećali usamljeno, nesrećno i razočarano? Da li često pomišljate da vam ništa ne ide od ruke i da ne vidite smisao života? Da li vam se dešava da ste nezadovoljni i onda kad nemate konkretan problem? Ne postoji osoba koja barem jednom u životu nije doživela takva osećanja. Neki bi rekli da je u pitanju tuga, drugi nesrećan život, a stručnjaci to nazivaju depresijom. Međutim, ako simptomi postanu intenzivniji i potraju duže, ne stidite se da zatražite pomoć neuropsihijatra.Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu, a najnoviji statistički podaci pokazuju da se svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči s ovim i sličnim problemima.Dr Jasna Kekić, neuropsihijatar, objasnila je za Dr Kurir da je depresija stanje pojačane tuge.- Depresivni ljudi na uobičajene probleme reaguju prenaglašeno, a sama depresija može biti umerena i teška. S obzirom na to da osobe koje pate od tog poremećaja imaju psihičke probleme, trebalo bi na vreme da se obrate neuropsihijatru jer to teško prolazi sama od sebe. Osobe koje imaju psihičkih problema ne treba da se stide da zatraže pomoć zato što je uvek bolje ranije se obratiti stručnjaku dok problem nije postao hroničan - istakla je dr Kekić i dodala da proces lečenja zavisi od osobe do osobe.- Individualna je stvar koliko će trajati lečenje od depresije jer ne reaguju svi ljudi isto - naglasila je sagovornica Dr Kurira.Vrste depresijaKlinička depresijaUtiče na spavanje, učenje, ishranu i ubija volju za omiljenim aktivnostima. Može da bude toliko jaka da bukvalno parališe osobu. Takođe, jedan od simptoma jeste izraženo loše raspoloženje izraženo tokom dana, i to u trajanju od dve nedelje. Simptomi izazivaju preteranu uznemirenost ili poremećaje koji nepovoljno utiču na život.Atipična depresijaPotpuno se razlikuje od kliničke depresije. Najčešći simptomi su preterivanje u konzumiranju hrane i spavanju, kao i prevelika osetljivost. Osobe koje pate od ovog vida depresije ranjive su i često imaju potrebu da plaču. Simptomi su prisutni tokom celog dana, a česta pojava je nesanica.Sezonska depresijaJavlja se svake godine u isto vreme. Obično počinje s dolaskom jeseni ili zime i traje do proleća ili početka leta, a simptomi su mrzovolja, osećaj nemoći, neraspoloženje i tuga. Postoji i jedan veoma redak oblik sezonske depresije takozvana letnja depresija, koja se javlja pred kraj proleća ili početkom leta.Psihotična depresijaKarakteristične su samoobmanjujuće misli, kao i simptomi koji prate psihozu. Kod obolelih osoba dolazi do totalnog prekida veze sa stvarnošću i one postaju sklone halucinacijama i priviđanjima. To je veoma težak poremećaj
