Sigurno vam se barem jednom u životu dogodilo da vas nezamislivo privuče osoba koju ste videli prvi put u životu, samo joj jednom stisli ruku i razmenili svega dve-tri rečenice s njom. Pored toga, ona gotovo da nema nijednu fizičku karakteristiku za koju ste verovali da vas privlači kod suprotnog pola, ali i pored toga komunikacija s njom bila je izuzetna, jednostavna i činilo vam se da biste uz nju mogli da poverujete i u priče o ljubavi na prvi pogled. Iako je reč o nedovoljno istraženoj oblasti ljudske fiziologije, ali i neurologije, mnogi naučnici veruju da slučajeve poput opisanog mogu da izazovu samo supstance poznate po imenu feromoni ili, kako ih popularno zovu - miris ljubavi.Dr Gorica Đokić, specijalista neurologije i pomoćnica direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, rekla je za Dr Kurir da su feromoni hemijske supstance koje se kod nekih živih bića izlučuju u svrhu započinjanja socijalnog kontakta između jedinki iste vrste.- Kod insekata i nekih životinjskih vrsta feromoni utiču na ponašanje i fiziologiju jedinki u situacijama kada se javi neka opasnost, tokom polaganja jaja, zaštite teritorije, povlačenja, ali i seksualne privlačnosti. Prvi iz grupe seksualnih feromona koji je izdvojen je takozvani bombikol, koji je identifikovan 1953. Upravo od tada počinju brojne studije s ciljem dokazivanja postojanja feromona i među humanom populacijom, iako je naučnik Gustav Jager radio na tome još na početku XX veka - istakla je doktorka Đokić.Prema njenim rečima, od svih istraživanja prednjači studija s Univerziteta Kalifornija s takozvanim menstrualnim feromonima, ali i švedska studija koja se svodila na ispitivanje reakcije hetero i homoseksualno orijentisanih žena na takozvani AND - derivat hormona progesterona, 10 puta koncentrovaniji u znoju muškaraca.Odavno je poznato da insekti privlače jedinke suprotnog pola izlučivanjem posebnih supstanci koje se nazivaju feromoni. Nešto kasnije utvrđeno je da slične elemente s identičnom funkcijom imaju i druge životinje. Razlika je jedino u tome što insekti feromone prepoznaju svojim antenama i pipcima, dok se receptori za njih kod ostalih životinja nalaze u nosu. Ta grupa receptora čak se smatra zasebnim organom, koji se naziva vemeronazalni organ (VNO). Pokazalo se da on isključivo služi kao detektor feromona i da nema ulogu u prijemu drugih mirisa.Pojedini naučnici smatraju da feromoni postoje i kod čoveka, kao i VNO, s tim što je on znatno slabije razvijen od istog organa kod životinja. Dr Vinifred B. Katler iz Filadelfije prvi je i dokazao prisustvo tih posebnih supstanci kod ljudi. On i njegovi saradnici smatraju da one mogu da imaju ogroman uticaj na partnera. Tako je potvrđeno da feromoni koje luče muškarci mogu da utiču na menstrualni ciklus žene i njenu reproduktivnu moć, a veruje se da su upravo oni odgovorni za veću seksualnu privlačnost žene tokom perioda ovulacije, odnosno njenog najplodnijeg perioda u mesecu.
Partnera možemo da nanjušimoZoolog Klaus Vedekind iz Švajcarske, koji je godinama izučavao uticaj feromona na ponašanje životinja, izveo je eksperiment kojim je potvrdio da je i kod čoveka uticaj tih supstanci na izbor partnera gotovo identičan. Tokom njegovog istraživanja žene koje su učestvovale u studiji imale su zadatak da koristeći čulo mirisa izaberu između raznih nošenih majica različitih muškaraca onu koja im najviše odgovara. Ispostavilo se da su uglavnom birale odevni predmet onih muškaraca koji imaju različit genetski sklop od njihovog, dok je u periodu trudnoće izbor pao na bliske rođake.Na osnovu toga u Americi su postale pravi hit feromonske žurke, na kojima ljudi pronalaze srodnu dušu na osnovu mirisa. Samci koji žele da prisustvuju tim zabavama dobijaju instrukcije da spavaju u istoj majici tri noći zaredom, da je zatim stave u plastičnu kesu, pa u frižider da bi se miris održao. Učesnici na upoznavanje donose svoje majice u kesi. One su obeležene brojevima i bojama - roze su za žene, plave za muškarce. Učesnici razgledaju majice, pomirišu ih i zatim izaberu onu koja im je najprivlačnija, a zatim upoznaju osobu kojoj pripada.
Veoma sitne, a moćne česticeFeromoni koje izlučuju ljudi veoma su sitne čestice, ali izuzetno moćne. One putuju kroz vazduh i stimulišu nerve u nosu, zbog čega se često karakterišu kao određeni miris. Iz receptora u nosu signali se prenose do mozga i podstiču delovanje hemijskih reakcija, koje rezultiraju snažnom privlačnošću ili odbojnošću između dve osobe. Čak i kada ljudi nađu srodnu dušu, oni ipak i dalje putem feromona primaju signale drugih ljudi.
Kod ljudi postoje četiri vrste feromona:* oslobađajući feromoni - odgovorni su za seksualnu privlačnost i izazivaju momentalnu reakciju* primarni feromoni - javljaju se u određenim životnim ciklusima kao što su pubertet i trudnoća, a izazivaju produženi odgovor* modulatorni feromoni - sinhronizuju telesne funkcije i nalaze se u znoju, npr. tokom menstrualnog ciklusa* signalni feromoni - genetski determinisani i obezbeđuju informacije prepoznavanja, što je slučaj u odnosu majka i novorođenče
