Dr Lazar Davidović istakao je da problem obolelih karotidnih arterija ne daje nikakve simptome, zbog čega se često dešava da se zakrčenje otkrije tek kad kod pacijenta nastupi blaži ili teži moždani udar.- Važno je da pacijenti u određenoj životnoj dobi obave kontrolni skrining pregled, odnosno ultrazvuk, kako bi lekari otkrili potencijalno oboljenje u fazi dok još nije došlo do moždanog udara. Pregledi su jeftini, bezazleni, bezopasni i komforni za bolesnika, a u više od 90 odsto slučajeva precizni. Prošle godine je radna grupa u okviru Ministarstva zdravlja, a u kojoj su učestvovali naši najveći vaskularni eksperti, izradila nacionalni vodič za oboljenja karotidnih arterija. On predviđa, između ostalog, skrining preglede kod kategorije bolesnika koji su rizični za nastanak karotidne bolesti. Vodičem je takođe predviđeno da osobe starije od 50 godina, pušači ili ljudi kod kojih postoji veći faktor rizika, a posebno ukoliko neko od krvnih srodnika u prvoj liniji ima oboljenje karotidnih arterija, treba da se podvrgne ultrazvučnom pregledu - objasnio je stručnjak.Prema njegovim rečima, dalji tok lečenja zavisi isključivo od rezultata pregleda.- Pacijenti se nakon inicijalnog pregleda mogu svrstati u tri grupe - oni koji zahtevaju hitan tretman kako bi se sprečila pojava moždanog udara, pacijenti koje je nakon nekog vremena potrebno ponovo pregledati i oni kod kojih nisu zabeležene promene na arterijama, te zato ne zahtevaju kontrolu - istakao je Davidović i dodao da vaskularni hirurzi određuju da li je pacijenta potrebno uputiti na tretman ili ne jer postoje slučajevi kad suženja nisu toliko velika. Ipak, nekad je njihov izgled takav da su komplikacije mnogo češće nego ako je stepen suženja veliki.
