Bez obzira na to kakav stav imate prema prvom jutarnjem obroku, on može poboljšati vaše zdravlje i pozitivno uticati na opseg vašeg struka. Problem nastaje kada biramo kalorijske "bombe", odnosno namirnice pune šećera i masti koje imaju suprotan učinak od željenoga.
1. Izbegavamo proteine
Kremasta kafa i kolačić poput mafina čest su izbor ako prvi jutarnji obrok jedemo s nogu, izvan doma. Reč je o finoj kombinaciji za oči i želudac, kojoj nažalost nedostaje proteina.
Istraživanja su pokazala da doručak baziran na proteinima uravnotežuje količine šećera u krvi i smanjuje nagle napade gladi. Pokušajte započeti dan s dva tvrdo kuvana jaja i jabukom ili jogurtom u koji ste dodali čia semenke.
2. Preterujemo sa sokom
Voćni sok može biti odličan izvor vitamina i minerala, ali nije alternativa konzumaciji voća. Poređenja radi, jedna prosečna narandža ima oko šezdeset kalorija, dok čaša soka od istog voća ima gotovo dvostruko više.
Pritom valja znati i da u soku nedostaje prehrambenih vlakana, kojih ima u obilju u prirodnoj voćki. Nova studija pokazala je i da osobe koje piju mnogo soka imaju veći krvni pritisak od onih koje to čine tek povremeno.
3. Jedemo loše masti
Poznato je da telu trebaju masti da bi moglo normalno funkcionisati. Ali to ne znači da treba sa njima preterivati, a posebno ako je reč o zasićenim masnim kiselinama poput maslaca ili slanine.
Poznata njujorška nutricionistkinja Boni Taub-Diks predlaže pravilnu distribuciju masnoća, pa za doručak preporučuje kombinaciju zdravih masti poput grčkog jogurta sa malo naseckanih oraha.
4. Dodajemo veštačke zaslađivače
Ako nešto nema kalorija, ne znači i da nema negativnih posledica na naša tela. Studija je pokazala da veštački zaslađivači mogu narušiti ravnotežu bakterija u želucu koje rezultiraju pojačanom potrebnom za fruktozom kako bismo se osećali zadovoljni.
Nutricionistkinja Bruk Alpert sugeriše da je ispijanje kafe bez ikakvih zaslađivača, ali s dodatkom začina poput cimeta dobra jer će podstaći metabolizam.
5. Predugo čekamo na doručak
Ako prvi obrok u danu jedemo tek nakon nekoliko sati od buđenja, odnosno tek kad vas podseti krčenje želuca, veće su šanse da ćemo "preterati" s konzumacijom hrane i završiti sa kakvom kaloričnom "bombicom" u ruci. Iako ne postoji službeni raspored kada bi trebalo jesti prvi obrok u danu, valja pripaziti da nam telo nije izgladnelo.
6. Ne pazimo na veličinu namirnica
Verovali ili ne, veličina namirnice utiče i na količinu hrane koju unosimo u organizam. Studija sa Univerziteta Pen Stejt pokazala je da osobe pojedu i do osamdeset kalorija više po obroku kada konzumiraju žitne pahuljice manjeg oblika.
Glavni je razlog za to što mere željenu količinu "odokativnom" metodom. Umjesto toga koristite se kuhinjskom vagom i pojedite upravo onoliko hrane koliko treba vašem organizmu.
7. Jedemo preobilne obroke
Preskakanje doručka nepovoljno utiče na organizam, kao i preveliki obroci. Velike količine hrane opteretiće telo, usporiti metabolizam i uspavati vas.
Umesto toga treba da birate obroke sastavljene od uravnotežene mere proteina i ugljenih hidrata koji nam daju dovoljno energije za početak radnog dana.
Kurir.rs/Zadovoljna.hr/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
