Kao bebu je majka ostavila u podrumu u Gnjilanu, sad živi američki san, a korene ne zaboravlja: Spasili je Rade i Radmila, nosi ime po srpskoj princezi

Kada je 6. marta 1993. godine pronađena u podrumu stambene zgrade u Gnjilanu, nije imala ni ime ni roditelje. U bolnici su joj dali prezime Subotić, jer je otkrivena u subotu. Tri meseca kasnije prebačena je u beogradski Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

- Ne znam da li mi je žena koja me je rodila dala neko ime, jer je nikada nisam upoznala. Moji roditelji, koji su me usvojili kada sam imala nešto više od devet meseci, dali su mi ime Elizabeta. Po dolasku u Ameriku postala sam deo porodice koja mi je pružila sve - priča Elizabeta.

Ljubav i podrška roditelja

Radmila i Rade Kasić, bračni par koji je živeo u Čikagu, nisu mogli da imaju dece. Nakon dugog procesa usvajanja, konačno su dobili dozvolu na dan Elizabetinog rođenja.

- Moja majka je tada razgovarala s princezom Elizabetom Karađorđević, koja im je pomogla u procesu usvajanja. Po njoj sam i dobila ime - objašnjava ona, prenosi Serbian Times.

Godine 1994. sa roditeljima je stigla u San Dijego, gde ih je na aerodromu dočekalo čak 150 ljudi, uključujući srpsku zajednicu i lokalne medije.

Svi su čuli za moju priču i želeli su da me upoznaju. Moji roditelji su bili veoma poštovani u srpskoj zajednici i ljudi su želeli da budu deo našeg posebnog trenutka - seća se Elizabeta.

Traganje za korenima

Iako je odrasla u srećnoj porodici, Elizabeta je oduvek želela da sazna nešto više o svojim biološkim roditeljima.

- Prvo sam 2016. godine pokušala preko Fejsbuk grupa, ali bez uspeha. Ipak, upoznala sam Milicu Mršulju, devojku koja je takođe ostavljena kao beba u Gnjilanu. Postale smo prijateljice i prvi put smo se srele u Beogradu, kada me je dočekala na aerodromu - priča ona.

Nikada nije bila u rodnom Gnjilanu.

- U kontaktu sam sa medicinskom sestrom koja me je negovala u bolnici i želim da je upoznam. Ponosna sam na svoje poreklo i svima govorim da sam "kosovska devojka" - kaže Elizabeta.

Vraćanje dugova iz detinjstva

Zahvalna na ljubavi i brizi koju je dobila, Elizabeta je odlučila da pomogne deci koja prolaze kroz sličnu sudbinu.

- Dva puta sam nosila humanitarnu pomoć deci u Zvečanskoj, 2016. i 2019. godine, zahvaljujući novcu koji smo prikupili u našoj crkvi u San Dijegu. Suprug Nemanja i ja planiramo da usvojimo bebu iz Zvečanske, jer želim da uzvratim za ono što je meni pruženo - iskrena je ona.

Osim humanitarnog rada, Elizabeta je posvećena očuvanju srpske kulture.

- Igrala sam folklor 16 godina, a sada vodim najmlađu grupu u našoj crkvi, učeći decu tradicionalnim igrama. Folklor mi je doneo sreću, tamo sam upoznala i svog supruga - priča ona.

Uspeh u Americi

Danas, Elizabeta balansira između posla i svojih strasti. Radi kao medicinska sestra i planira da završi školovanje za višu medicinsku sestru. Uz to, poslednjih godina izgradila je ime u digitalnom svetu.

- Volim svet ispred kamera i odlično mi ide ulogu influenserke. Promovišem hotele, restorane i modne brendove, ali mi je medicina i dalje najveća ljubav - kaže Elizabeta.

Od bebe ostavljene u podrumu do srećne žene, Elizabeta Ždralo ne zaboravlja korene. Svojim radom i dobrotom nastoji da vrati ono što je nekada dobila, a u isto vreme inspiriše mnoge da nikada ne odustanu od traganja za sopstvenom pričom. 

Inače, Elizabeta će uskoro postati majka, a svoju sreću zbog majčinstva ne krije.

(Kurir.rs/I.M.)

 Bonus video: Sve što treba da znate o usvjanju dece