Narodni običaji za Vaskrs: Evo šta prvo treba ujutru da uradite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 20. aprila proslavljaju Uskrs. Za ovaj veliki hrišćanski praznik vezuju se brojni običaji. 

Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom. Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje. Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.

U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.

Šta je ispravno reći Vaskrs ili Uskrs

Jedni smatraju da je pravi srpski izraz "Vaskrs", dok je "Uskrs" kroatizam koji nikako ne smemo da koristimo. Drugi se tome protive, a trećima je potpuno svejedno.

Međutim, situacija se dodatno komplikuje kada je u pitanju čestitanje praznika. Tako i oni koji su godinama koristili jedan izraz sada su došli u nedoumicu kako je ispavno čestitati: "Hristos voskrese", "Hristos uskrse", "Hristos vaskrese", "Hristos vaskrs" ili treba koristiti nešto potpuno drugačije. Kada je u pitanju "Voskresenije", reč je o ruskoslovenskom obliku i staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik, Srbi su sredinom 18. veka zamenili ruskim crkvenim jezikom.

U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže Voskresenije, voskresnuti, voskrese. Kako Srbi nisu zaboravili ni svoj stari naziv za ovaj praznik u opticaju je ostalo i "Vaskrs" i "Voskrsenije".

Pored ova dva izraza pravilno je koristiti i "Uskrs".Reč "Uskrs" pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

"Ova reč je, kao i mnoge druge u našem jeziku, prilikom poslednje velike reforme jezika dobila svoj uprošćeni oblik u narodnom, tj. govornom jeziku. Međutim, zbog značaja ovog Praznika nad praznicima, zbog konstantne upotrebe bogoslužbenih knjiga na crkvenoslovenskom jeziku, u crkvenoj upotrebi se održao i zvanično se koristi oblik sa prefiksom va-skrs, kao i u izvedenicama va-skrsenje, va-skrsao. U crkvenom kalendaru piše va-skrsenje Gospoda Isusa Hrista, Vaskrs", objašnjava za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

On je dodao i da je ovaj oblik bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom, vo-skresenije.

"Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su va-znesenje, va-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs", rekao je Nedić.

Na osnovu svega navedenog, nema govora da je određena reč više ili manje srpska. Možete koristiti sva tri oblika i nikako nećete pogrešiti.

(Kurir.rs/M.J)