Običaji uoči Spasovdana: Na ovu stvar niko u kuću ne sme ni da pomisli
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške.
Spasovdan, koji se slavi četrdeset dana posle Vaskrsa, u srpskoj tradiciji zauzima posebno mesto. SPC ove godine Spasovdan obeležava u četvrtak 29. maja.
Veče pred Spasovdan smatra se ključnim, jer se veruje da se tada nebo otvara, a ljudi su se u to vreme pridržavali strogih pravila. Kuća i dvorište su morale biti čisti i uredni, jer se smatralo da Spasovdan donosi blagoslov. Žene su ribale pragove, spremale kolače i uređivale trpezu za naredni dan.
Domaćin bi pred ikonom zapalio sveću i molio se za zdravlje porodice, za blagoslov doma i uspeh u polju. Posebno su se molitve usmeravale ka zaštiti od bolesti i nepovoljnih vremenskih uslova.
Postojalo je strogo pravilo da se uveče pred Spasovdan iz kuće ne sme ništa iznositi - ni hleb, ni so, ni voda - kako blagoslov ne bi izašao iz doma. Sve što je trebalo podeliti ili dati, moralo se obaviti ranije.
Uveče pred praznik nije bilo dozvoljeno svađati se ili psovati. Verovalo se da ono što se čini i kako se ponaša na Spasovdan prati čoveka tokom cele godine. Zato su ljudi pazili na reči, činili dobra dela i trudili se da budu u miru jedni s drugima. Žene su pripremale najlepšu odeću za sutrašnje litije i odlazak u crkvu, a deci su se spremale nove košulje ili marame.
Običaji na Spasovdan
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”. Takvih osveštanih dubova ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je grehota dirati, a kamoli seći.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka “lošotinja” i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.
Prema običajima, muškarci se ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
