Njena duga suknja leprša na povetarcu, a ona udiše vazduh i sprema se za let. Oseća kako je svet širom otvoren, sočan i pun mogućnosti, baš na način koji ona voli.
Glasno se smeje, poskakuje i odlazi niz ulicu. Ona je potpuno bezbrižna dok drži kaplje sudbine u tim osetljivim rukama.
Ona je žena Vodolija.
Kako se može kretati tako lagano?
Kako se može brinuti tako duboko?
Ona je hodajuća kontradikcija.
Ona je društveni leptir i usamljeni vuk.
Ona je altruist i buntovnik bez razloga.
Ona je ludi naučnik i vibrirajuća lopta emocionalnog haosa.
Živi u svojoj glavi, ali ima ogromno srce.
Ona je vruća.
Ona je hladna.
Ona neće pripadati nikome.
Jer tako je određeno.
Ona pripada povetarcu na olujnom noćnom nebu, frenetičnom pulsiranju srca celog sveta.
Ona pripada Mlečnom Putu i čudnim cirkuskim pesmama i šokantnim trenucima otkrovenja.
Ona je rođena da leti tamo gde udara grom.
Ona je čista energija.
(atma)
