"Rekao mi je da mi je to poslednja noć dok sam sedela sa našim sinovima": Fotografisao nas je, a onda je usledio još gori pakao

Hrabru Džudi Šarp (61) iz Brizbejna životna priča naterala je da progovori – kako bi pomogla drugima da prepoznaju i prekinu nasilne odnose. Prvog februara 1992. godine  pobegla je od nasilnog muža i spasila život i sebi i svojim sinovima. U početku braka njen muž ponašao se pristojno, onda se ta pristojnost svela na jednom nedeljno, ostale dane joj je život pretvarao u noćnu moru. 

"Majk mi je svakog petka, bez izuzetka, donosio cveće. Sve 52 nedelje u godini. To je trebalo da me učini posebnom, ali je bilo u potpunoj suprotnosti sa načinom na koji se ponašao prema meni ostalih šest dana u nedelji – delovalo je jezivo. Ljubomora zbog najmanjih sitnica, stalna kontrola, osećaj zarobljenosti – sve me je to činilo očajnom", govorila je ova hrabra žena u svojoj ispovesti.

Nakon rođenja dece – još više sumnji, kontrole i uvreda
Kada su im se rodili sinovi, Tim i Sem, stvari su postale još gore.

-Ubeđen da ga varam, Majk je počeo da lepi selotejp preko ulaznih vrata svakog večeri, proveravajući ujutru da li je traka slučajno pukla. Ali ono što me je najviše bolelo bilo je kada me je nazvao lošom majkom. „Dečaci zaslužuju bolje od ovoga”, pomislila sam. Ali on je kontrolisao sav novac. Nisam imala gde da odem", govorila je ova žena o agoniji koju je prošla.

Pretnja smrću bila je prelomna tačka
"Jedne večeri, sedela sam na sofi grleći Tima (3) i Sema (1), dok mi je Majkk upućivao uvrede. Odjednom je uzeo fotoaparat. Rekao je da mi je to poslednja noć u životu i da slika treba da ostane kao uspomena sinovima. Dok je škljocao, gledala sam pravo u objektiv, previše iscrpljena da reagujem. Kada me je zgrabio, vrisnula sam tako jako da je zastao. Sledećeg jutra, kada je otišao na posao, znala sam – moramo da pobegnemo", ispričala je.

Beg bez sigurnosti – ali sa nadom
"U panici sam počela da tražim kuću za iznajmljivanje. Tim ima težak oblik autizma i prihvatilišta nisu htela da nas prime. To nam je bila jedina opcija. U očaju sam povukla nešto novca sa našeg računa kako bih platila depozit i prvu nedelju stanarine. Čim je Majkk sledećeg dana izašao iz kuće, stigao je kamion za selidbu i brzo smo spakovali stvari. „Bez para i posla – kako ću brinuti o svojoj deci?”, pitala sam se u panici. Ali kada sam zakoračila u novi dom, ogromno breme mi je spalo s ramena", napisala je ona nakon beka od užasa.

Isceljenje – i vaspitanje bez nasilja
Iako ih Majk više nije zlostavljao, strašne stvari koje su Tim i Sem videli ostavile su traga. Kako su rasli, trudila se da znaju koliko ih voli i da ništa od onog što se desilo nije njihova krivica. I još važnije – trudila se da ne postanu ljuti muškarci, poput svog oca. Odgajala ih u prijatnom okruženju, naglašavajući lepe manire, poštovanje i razgovor bez vikanja.

Novi život i novi početak
"Danas sam ponosna majka – Tim (32) je uspešan umetnik, a Sem (30) trener plivanja koji je čak učestvovao na olimpijskim kvalifikacijama. Imam posao koji volim, prelep dom i vrt. Svake godine, na godišnjicu našeg bekstva, podelim deo naše priče na Fejsbuku kako bih pomogla drugim ženama da uvide – nisu same i mogu pobeći",  poručila je.

Fotografija iz pakla – i moć njene poruke
"Pre nekoliko godina pronašla sam onu zastrašujuću fotografiju koju je Majk snimio te noći.  Bilo je teško gledati te izraze očaja na našim licima, ali želim da žene znaju: nasilje u porodici nikada nije prihvatljivo. Nijedno dete ne zaslužuje da raste u takvom okruženju.Želim da svi koji pate znaju – postoji svetlo s druge strane ",poručila je.