Najnovije vesti

ZASADI DRVO: Seme, setva, sadnja! Dobro seme za dobru šumu!
Foto: Shutterstock

ZASADI DRVO: Seme, setva, sadnja! Dobro seme za dobru šumu!

Zasadi drvo

Obnovu šuma, pošumljavanje i osnivanje novih šuma treba vršiti kvalitetnim sadnim materijalom, proizvedenim iz što kvalitetnijeg semena

Od semena sve počinje. Ono predstavlja produžetak vrste i nastavak života. Stručnjaci kažu da nije svako seme jednako dobrog kvaliteta, a samo kvalitetno seme je u budućnosti garant da će izrasti dobra šuma.

Seme predstavlja osnov koji omogućava kontinuirani ciklus obnavljanja šuma kao prirodnog resursa, kaže Boris Ivanović, master inženjer šumarstva iz Javnog preduzeća „Srbijašume“. - Ono predstavlja reproduktivni materijal šumskog drveća koji omogućava da se na mestu gde je određena šuma završila svoj životni vek ista obnovi iz semena i da se na tom mestu pojavi nova, mlada šuma, koje će svim svojim funkcijama i svojstvima vrste ili vrsta koje je čine u svom životnom veku biti na korist budućih generacija, ali i očuvanja biodiverziteta i unapređenja životne sredine. U rasadničkoj proizvodnji, seme takođe predstavlja osnovu bez koje se ona ne može zamisliti, jer bez semena nema ni sadnica, bez kvalitetnog semena nema ni kvalitetnih sadnica. Važno je da seme koje se koristi u rasadnicima za proizvodnju sadnica potiče iz semenskih objekata koji se nalaze u šumama i predstavljaju najlepše populacije lišćara ili četinara - obrazlaže naš sagovornik.

foto: Printscreen

Evo kako se seme dobija

Proces dobijanja semena može da bude veoma dug. Od momenta cvetanja, tj. obrazovanja plodonosnih tela, preko oprašivanja, stvaranja zametka i kasnije formiranja semena, pa njegovog rasta, sazrevanja, proklijavanja i mogućnosti razmnožavanje kod nekih biljaka protekne mesec dana, a kod nekih čak i nekoliko godina. - Generalno, može se reći da je vreme cvetanja kod većine šumskih vrsta drveća u našoj zemlji između aprila i juna, a da je vreme sazrevanja period od septembra do novembra. Ono po čemu su šumske vrste drveća specifične jeste ipak učestalost plodonošenja, i ona je takođe za različite vrste različita, tako je, na primer, kod bukve svake treće do četvrte godine, kod hrasta svake treće do četvrte, kod jele svake druge ili treće godine, kod smrče svake druge do svake pete godine, kod crnog bora svake druge do treće godine - ističe Ivanović.

Uslovi za kvalitetno seme

Proizvodnja semena nije tako jednostavna, potrebno je da se zadovolje mnogi kriterijumi i faktori, a oni klimatski su posebno važni, jer će negativni dati loše seme, a optimalni kvalitetno.

Takođe, kvalitet semena se razlikuje i po mestu gde se ono sakuplja. Samo seme iz šume, a ne parkova i gradova, daće drvo prilagođeno sredini i otporno na sve štetne faktore, drvo koje će moći da dosegne punu zrelost. Stručnjaci navode da to što je seme u šumi dato od prirode znači da je ta jedinka već prilagođena uslovima te sredine, otporna na sve štetne faktore i može dati isto tako otporno potomstvo.

Kontrola kvaliteta važan deo

- Najveći i provereni izvor kvalitetnog semenskog materijala je šuma. Pošto sakupljanje semena po čitavoj teritoriji na kojoj se nalazi šuma nije tehnički i organizaciono izvodljivo, niti ekonomski opravdano, a nisu ni svi delovi šume izgrađeni od najzdravijih, najvitalnijih i najkvalitetnijih stabala određenih vrsta drveća, savremeno šumsko semenarstvo podrazumeva osnivanje semenskih objekata kao rezervoara semena šumskih vrsta drveća visoke genetske vrednosti (semenskih plantaža, selekcionisanih semenskih sastojina i semenskih sastojina poznatog porekla). Jer obnovu šuma, pošumljavanje, osnivanje novih šuma treba vršiti kvalitetnim sadnim materijalom, proizvedenim iz što kvalitetnijeg semena stabilnih svojstava - pojašnjava Ivanović.

Dobro seme jeste garant kvalitetne šume, ali, pitali smo našeg sagovornika, kako da znamo koje seme je kvalitetno? - Kvalitet semena je neophodno kontrolisati u različitim fazama njegovog razvoja, pa i pre sakupljanja, procenom uroda, testiranjem zrelosti, potom po sazrevanju, kada procenjujemo da li su potrebne neke dodatne aktivnosti poput dozrevanja, čišćenja ili prosušivanja. Nakon sakupljanja, kada se određuje klijavost tog semena, njegova čistoća, to su složene analize, čiji rezultati nam daju informaciju o tome koliko nam je semena potrebno da bismo proizveli željenu količinu sadnog materijala. - Kvalitet semena procenjuju ovlašćene institucije i za seme koje zadovoljava propisane uslove kvaliteta nadležna ustanova izdaje uverenje o kvalitetu semena, čiji je rok važenja šest meseci - pojašnjava Ivanović.

Prirodna i veštačka obnova šuma

Jedna od dilema jeste i da li je bolja prirodna obnova šuma ili putem sadnica, a nas sagovornik ističe da oba pristupa imaju svoje prednosti i mane. - Ekonomski je isplativije (nema troškova sakupljanja semena, proizvodnje sadnica, pripreme za sadnju, sadnje), ali i prirodnije da se to obavi prirodnim putem. Ta nova mlada šuma, koja potiče od roditeljskih stabala šume koja je završila svoj životni ciklus i koja, ukoliko je bila pravilno i pravovremeno negovana, omogućava podmlatku da sa sobom nosi sve one nasledne osobine koje će joj omogućiti da na adekvatan način raste i razvija se u novu šumu. - S druge strane, veštačko obnavljanje šuma, to jest obnavljanje sadnjom sadnica, takođe ima svoje prednosti, kao što su kontrolisano poreklo i kvalitet sadnog materijala. Sadnja sadnica omogućava i podizanje novih šuma, što predstavlja povećanje površine pod šumom, na mestima na kojima šuma nije postojala. Takođe, izborom vrste sadnica omogućava se i zamena vrste ili vraćanje određenih vrsta drveća na njihova prirodna staništa - navodi Ivanović.

foto: Shutterstock

· U današnjem „Pulsu Srbije“ na Kurir TV od 17 časova možete pogledati dokumentarni film „Seme“ u produkciji AMG

Krupno i sitno seme Od količine semena zavisi broj sadnica

Seme lišćarskih vrsta drveća se često naziva krupno seme, dok se seme četinarskih vrsta naziva sitno seme. To se može videti na primeru semena hrasta lužnjaka, kao autohtone vrste koja postoji u našoj zemlji i semena crnog bora, takođe autohtone vrste.

Dok u kilogramu semena hrasta lužnjaka možemo imati između 150 do 300 žireva, u kilogramu semena crnog bora možemo imati više desetina, pa i stotina hiljada semenki. Ovaj podatak se preslikava na proizvodnju sadnog materijala, jer iz kilograma žira možemo dobiti stotinak sadnica, dok od kilograma semena crnog bora možemo dobiti čak 20.000 - 25.000 sadnica.  

Kada je vreme za ove tri važne faze Seme - setva - sadnja

SEME se sakuplja ili bere po sazrevanju, odnosno osipanju, najčešće je to u periodu od kraja septembra jedne godine, pa za neke vrste i do februara naredne godine.

SETVA semena se vrši u doba mirovanja vegetacije, odnosno u kasnu jesen ili rano proleće.

SADNJA U zavisnosti od vrste i tipa šumskog sadnog materijala, sadnice su spremne za sadnju nakon prve, druge, treće ili, ako je u pitanju školovan sadni materijal, i nakon četvrte i pete godine proizvodnog procesa.

Održivost kao oblik poslovne filozofije Svaki segment poslovanja usmeren ka istom cilju

Projekti čija je svrha društvena odgovornost moraju biti održivi u svakoj fazi svoje realizacije i to je ono što izdvaja projekat Zasadi drvo, istovremeno ga izjednačavajući sa poslovnom filozofijom kompanije dm drogerie markt. Održivost u svakom segmentu poslovanja je najznačajniji oblik društvene odgovornosti i brige za planetu, koji za savremenu kompaniju moraju biti imperativ, i kao što bez sakupljanja semena nema ni održive sadnje, tako ni bez održivosti u svakoj fazi poslovanja ne možemo govoriti o društveno odgovornoj i ekološki svesnoj kompaniji.

foto: Shutterstock

Da bi se na policama naših drogerija našao održiv asortiman, delujemo odgovorno već kod izbora sirovina, kreiranja proizvoda, izbora puteva transporta, ali i podsticanja odgovornih i održivih navika naših kupaca. Akcija Zasadi drvo u osnovi ima faze od kojih je svaka podjednako važna za postizanje ključnog cilja - celovitog i održivog odnosa prema prirodi i zajednici, i baš u tome prepoznajemo analogiju s našom poslovnom filozofijom i vrednostima koje negujemo. Sakupljanje semena, setva ili sadnja - svaka od ovih faza upotpunjuje cikličnost u kreiranju novog života koji dajemo prirodi, a samim tim i sebi. Mi u dm se vodimo mišlju da se vrednost u društvu kreira podjednako kroz akcije pojedinaca, ali i kompanija, kroz projekte društvene odgovornosti, ali i konkretne poslovne odluke, i želimo da budemo primer i inspiracija. U kreiranju perspektivne budućnosti za buduće generacije svi smo u istom timu! - poručuju iz kompanije dm drogerie markt, koja je jedan od glavnih partnera u projektu Zasadi drvo.

Kurir / Jelena Vukić

Foto: Shutterstock

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja