Najnovije vesti

Hrast u Lunjevici duplo stariji od Amerike
Foto: Privatna Arhiva

Hrast u Lunjevici duplo stariji od Amerike

Zasadi drvo
15:34h

Hrast u gornjemilanovačkoj opštini, koji je oko 650 godina star, pod hitno mora biti stavljen pod zaštitu zbog svog ogromnog kulturnog i ekološkog značaja, ocenjuju stručnjaci

Stari hrast lužnjak (Quercus robur), impresivnog izgleda i krošnje široke oko 30 metara, nalazi se u selu Lunjevica na prostoru opštine Gornji Milanovac. Ovo impresivno drvo, prema procenama, staro je više 650 godina.

hrast
foto: Privatna Arhiva

Kako bi ovo dragoceno stablo zaštitile, etnolog Ana Hadžić i inžinjer šumarstva i pejzažne arhitekture Marija Ćosović pokrenule su inicijativu kod Zavoda za zaštitu prirode za stavljanje pod odgovarajući stepen zaštite ovog stabla zbog velikog ekološkog i kulturološkog značaja. Obe se nadaju da će stari hrast u Lunjevici uskoro biti konačno stavljen pod zaštitu, jer mu je neophodna stručna nega, a jedna velika grana je osušena i preti da se slomi.

„Stara stabla hrasta imaju izuzetnu ekološku ulogu, poput proizvodnje ogromnih količina kiseonika i usvajanja ugljen dioksida“, ističe Marija, dodajući da je lužnak veoma cenjen zbog velikog značaja za biodiverzitet.

hrast
foto: Privatna Arhiva

Brojni insekti žive na lišću, pupoljcima i žirovima. Mnoge životinje se hrane žirovima - veverica, ptica sojka, divlja svinja, jelen, srndać, jazavac, miš i druge. Ptice grabljivice, sove i jastrebovi, privučeni su plenom kao što je miš i tako su indirektno vezane za šume hrasta, dok s druge strane grade gnezda na visokom drveću ili u dupljama starog drveća. Veverica i sojka imaju važnu ulogu u razmnožavanju hrasta jer imaju običaj da zakopaju žir u zemlju. Jelenak (Lucanus cervus L.) nastanjuje hrastove šume i hrani se šumskim voćem i hrastovim sokom, dok se razmnožava u mrtvim deblima ili panjevima velike zapremine. Zaštićena je vrsta saproksilnih insekta koja ima opadajući trend u Evropi i ima skoro-ugoženi status na crvenoj IUCN listi, gde se kao glavni razlog ugroženosti ove vrste navodi seča i smanjenje broja starih stabala (hrastova), kao i uklanjanje mrtvog drveća iz sanitarnih razloga u šumama u kojima se intezivno gazduje.

hrast
foto: Privatna Arhiva

Ona ističe da „saproksilne vrste zavise od mrtvog drveća i njihovo prisustvo se vezuje za prirodne šume, zbog toga su indikatori šuma od velikog ekološkog značaja i biološke raznovrsnosti“.

Hrastov list se lako raspada, što pogoduje razvoju gljive hrastove mlečnice (Lactarius quietus Fr.). Ova gljiva raste isključivo u podnožju hrastova. U podnožju hrastova se takođe mogu naći i razne vrste zeljastih biljaka kao što su zvončići, ljubičice i jagorčevine. Što se podzemnog biodiverziteta tiče, važno je napomenuti simbiotski odnos korena lužnjaka i gljivica, koji gradi mikorizu. Prilikom mikorize, hrast snabdeva gljivice šećerima, dok gljivica snabdeva hrast mineralima i poboljšava usvajanje vode. Ovaj poslednji aspekt je važan prilikom suše, gde drveće čiji koren je uspostavio mikorizu bolje podnosi nedostatak vode – navodi Marija.

hrast
foto: Privatna Arhiva

S druge strane, Ana kao etnolog objašnjava u čemu se još sastoji vrednost ovog izuzetnog stabla.

Verovanje da drveće ima čarobne moći datira još od davnina. Stari Sloveni kao i svi stari narodi su cenili i poštovali šume. Kod Srba, verovalo se da drvo ima dušu. Hrast ima posebno mesto kod svih njih. Etnolog Veselin Čajkanović, značajan deo svog rada posvetio je ovoj temi. Na osnovu njegovog rada zaključujemo da je hrast sveto drvo starih Slovena i Srba. Dolaskom hrišćanstva ta tradicija nije nestala. I dalje je hrast deo srpske tradicije. To se najviše manifestuje tokom božićnih praznika i kroz ulogu Badnjaka u njemu – podseća naša sagovornica.

hrast
foto: Privatna Arhiva

Takođe, dodaje, „hrast kao Zapis jedna je od njegovih najrasprostranjenijih uloga u srpskog tradiciji, naročito velikih hrastova, viševekovnih, u mnogim selima širom Srbije“.

I danas se obavljaju obredi vezani za Zapis, ali ta tradicija polako nestaje. U Zapisu se urezivao krst tokom praznika - litija. Verovalo se da Zapis, najčešće hrast štiti selo i useve tako da je bilo i zabranjeno seći ga.

Hrast lužnjak, odmah iza bukve

Može da doživi i 2.000 godina!

Hrast lužnjak je rasprostranjen u gotovo celoj Evropi i zapadnoj Aziji. U Srbiji, šume lužnjaka su pretežno zastupljene u plavnim područjima Save i Dunava, ali se lužnjak takođe javlja u centralnoj Srbiji u mešovitim sastojinama sa jasenom, grabom, cerom, sladunom i drugim lišćarima. Druga je po redu najzastupljenija vrsta drveta u Srbiji, posle bukve. Lužnjak doseže visinu do 50 metara, prečnik do 2.5 m i može da doživi 2000 godina. Cveta aprila-maja, a žir dozreva krajem septembra, početkom oktobra. Klijavost žira traje do pola godine, kako je zabeleženo u knjizi “Dekorativna dendrologija”, Dr. Emilije Vukićević. Lužnjak je osetljiv na kasne mrazeve, ali dobro podnosi visoke temperature. Obično raste na dubokim, plodnim, peščanim ili ilovastim zemljištima, dok na plitkom, kiselom I suvom zemljištu ne raste. Podnosi povremeno plavljenje, ali ne i dugo zadržavanje vode u vegetacionom periodu.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track