Šumovitost Srbije znatno se podigla od poslednje inventure šuma 2006, pa sada, prema preliminarnim podacima, iznosi oko 41 procenat.
Ovo dostignuće je i bilo cilj, jer je sada Srbija po površinama pod šumama na nivou svetskog proseka, saopštila je stručna javnost na forumu „Veliko pitanje“, koji je u okviru projekta „Zasadi drvo“ održan juče na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu prof. dr Branko Stajić ocenio je da je pohvalno što je poslednjih godina povećana društvena odgovornost za pošumljavanje.
- Nije zadatak samo šumarskog sektora da radi na promociji značaja ove aktivnosti već svakog pojedinca, svake grupe, pa i države - rekao je on.
Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekao je da su, zapravo, klimatske promene lansirale šumarstvo.
- Šumarstvo i šume su pod slovom „š“, poslednjim slovom azbuke, ali sada „š“ postaje bitno slovo i visoko je u redosledu - kazao je on na početku foruma. Dr Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakao je da obrazovni sistem treba da osposobi učenika da pokaže odgovornost prema svom životu, životu drugih i životnoj sredini:
- Pokrenut je i pilot-projekat „Uloga učenika u zaštiti životne sredine“, kako bi im se razvila ekološka svest.
Roland Kokai, direktor JP „Vojvodinašume“, kazao je da je važno da pokušamo da budemo jedinstveni i da jedino tako imamo šanse da neke bitke dobijemo u budućnosti.
Ješa Erčić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, istakao je da zaštita prirode mora da bude odraz nužnosti, a ne čin dobročinstva.
PANEL 1: KOLIKA JE POŠUMLJENOST SRBIJE
Saša Stamatović je istakao je procenat šumovitosti u 18. veku bio više od 70 odsto u Srbiji, ali da je nakon naseljavanja pustih prostora došlo do pretvaranja šuma u poljoprivredno zemljište:
- To je dovelo do toga da 1937. šumovitost bude 17,5 odsto, što je donji minimum. Pošumljenost Srbije je sada više od 40 odsto i to su poslednji podaci.
Mr Božidar Milovanović, rukovodilac Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama JP „Srbijašume“, saopštio je da to preduzeće gazduje na površini od 893.000 hektara zemlje, od čega je 86 odsto obraslo, a 14 odsto čini neobrasla površina:
- U sklopu te neobrasle površine, za pošumljavanje je pogodno 78.000 hektara. Prema našim planovima, u narednih 10 godina pošumićemo 2.800 hektara, i podići ćemo procenat pošumljenosti za svega jedan.
Dr Bojan Tubić, samostalni stručni saradnik za planiranje gazdovanja šumama JP „Vojvodinašume“, podsetio je da Vojvodina spada među najmanje šumovite regije u Evropi:
- Podatak da je pošumljenost u Vojvodini 7,1 odsto je zastareo. Prema nekim podacima, šumovitost se povećala i blizu je 8 odsto.
Redovni profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu dr Damjan Pantić ocenio je da je metodologija koju koristimo dobra:
- Treba da razlučimo dva nivoa inventure ili premera. Prvi je onaj na nivou države, podaci koji se dobijaju ne mogu da se odlikuju visokom stepenu tačnosti. Drugi nivo inventure, koji bi omogućio da sagledamo u realnom vremenu stanje, jeste inventura koja se radi na nivou gazdinskih jedinica i radi se na 10 godina, a podaci se odlikuju visokom tačnošću.
PANEL 2: KOLIKA TREBA DA BUDE POŠUMLJENOST
Stamatović smatra da je pitanje šumovitosti, zapravo, prostornoplansko pitanje:
- Ako pitate nas šumare kolika treba da bude šumovitost, reći ćemo 99,99 odsto! Negde moramo da primenjujemo mere zaštite pašnjaka i livada od širenja šume. Nama šumu ne čini samo drvo, nego i zec i jelen i srndać, koji moraju da imaju površinu za pašu.
Dr Zvonimir Baković, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, kaže da podaci govore da čovečanstvo za 1,75 odsto brže koristi prirodne resurse nego što oni mogu da se regenerišu:
- Čovečanstvo je 29. jula 2019. potrošilo prirodne resurse i ušlo se u ekološki deficit.
Dr Miljan Velojić, samostalni stručni saradnik za sertifikaciju šuma JP „Vojvodinašume“, kaže da, kad se govori o optimalnoj šumovitosti Vojvodine, figurira procenat od 14 odsto:
- Za sledećih 10 godina možemo da povećamo šumovitost za 1.100 hektara, što je manje od jednog procenta.
Ljubomir Popara, sekretar Pokreta gorana Beograda, podsetio je da su oni u prethodnih 60 godina podizali šume sa ciljem da se zaustavi erozija, ali i zbog vazduha i vode:
- Poslednjih 10, 20 godina smo se bavili uređenjem školskih dvorišta i edukacijom mladih.
Dr Jovana Devetaković, docent Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da se pritisak na šume povećava u svakom pogledu:
- Približili smo se optimalnoj šumovitosti, ali to ne znači da treba da prestanemo da sadimo, samo više treba da povedemo računa kakve šume podižemo.
PANEL 3: PLAN OD TRI DO PET GODINA
Stojan Ivanović, stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode, na početku panela rekao je da pošumljavanje i ozelenjavanje u okviru šumarske struke može imati potencijal za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji.
Ljiljana Sovilj, šef Odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva Uprave za šume, istakla je da je oko 50 odsto svih šuma u Srbiji u privatnom vlasništvu:
- Od 2020. godine imamo pad - više od 50 odsto u pošumnjavanju u privatnom vlasništvu, jer su te površine poljoprivredno zemljište.
Slađana Dabić, samostalni stručni saradnik za gajenje i zaštitu šuma JP „Vojvodinašume“, smatra da „ljudi nisu svesni da su šume važne“:
- Kad bi fizička lica shvatila koliko su važna karika, mogli bismo da napravimo veliki iskorak. Individualno malo može da se pretvori u kolektivnu silu. Dr Vladan Ivetić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističe da sadnja treba da bude stručan posao.
- Edukacija je veoma važna, pošumljavanje je višedecenijski proces, izbora materija, genotipa. Kad se jednom odluke donesu, treba prepustiti struci. Boris Ivanović, rukovodilac Odeljenja za genofond, semenarstvo i rasadničku proizvodnju JP „Srbijašume“istakao je da to preduzeće ima 26 rasadnika.
- Godišnje proizvodimo između šest miliona i sedam miliona sadnica, kapacitet možemo da povećamo. Od 2019. do 2022. godišnje smo u te svrhe delili između 70.000 i 200.000 besplatnih sadnica za pošumljavanje.
Panel 4: SARADNJA S PRIVREDOM
Vladimir Nikolić, šef Odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu Uprave za šume, smatra da je saradnja nužna:
- Moramo postaviti ciljeve, imamo kvalifikovane radne snage i šumarstvo je prepoznato kao bitan faktor u sektoru klimatskih promena.
Ješa Erčić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, ističe da šumarstvo i drvna industrija u ukupnom krvotoku privrede zauzimaju značajno mesto:
- U ovom trenutku u oblasti rasadničke proizvodnje, sakupljanje semena, fali nam niža struktura, a znanje i potencijal imamo.
Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“ Marko Marinković smatra da treba vratiti praksu zapošljavanja najboljeg studenta svake godine:
- Da imamo pozitivnu selekciju kadrova. Privreda mora da odgovori i da bude odgovorna finansijski prema kućama.
Samostalni savetnik za cirkularnu ekonomiju PKS Ivana Putnik kaže da svako može da optimizuje svoje poslovanje smanjivanjem potrošnje prirodnih resursa:
- Treba da edukujemo ljude da imamo odgovorniji odnos i da nanosimo manje štete životnoj sredini.
Prof. dr Branko Stajić upitao je koja fabrika radi sa 50 odsto kapaciteta kao što to radi šuma.
- To što je povećana drvna masa ne ukazuje samo na privredni efekat nego i na veću sposobnost šume da apsorbuje ugljen-dioksid i tu da ga drži više stotina godina.
PANEL 5: OBRAZOVANJE U ŠUMARSTVU
Ljiljana Sovilj iz Uprave za šume ističe da je na nivou sektora šumarstva uspostavljen informacioni sistem:
- Imali smo problem da mobilišemo ljude koji znaju i mogu da komuniciraju u međunarodnim procesima. Mladi menjaju tu sliku.
Tomica Mišljenović, savetnik uprave Botaničke bašte „Jevremovac“, navodi da nemamo podatke o rasporedu staništa:
- Da bismo to postigli, treba da imamo podatke o raznovrsnosti i faktorima ugrožavanja. Kad smo ušli u te poslove, videli smo da imamo deficit kadrova. Prof. dr Mirjana Šijačić Nikolić, šef Katedre za semenarstvo, rasadničarstvo i pošumljavanje Šumarskog fakulteta, navela je da je Odsek za šumarstvo star 100 godina i da su promene nužne:
- Promenili smo naziv i nazvali ga Odsek za šumarstvo i zaštitu prirode. Bavimo se i poslovima koji su vezani za zaštitu šume.
Mr Ivana Vasić, samostalni stručni saradnik za zaštitu prirode JP „Vojvodinašume“, ističe da prostora za unapređenje ima:
- Povezanost sa drugim sektorima je neophodna.
PANEL 6: SARADNJA S PROSVETOM
Jasna Radojičić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smatra da je jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja razvijanje ekološke svesti:
- Učenik efikasno i kritički treba da koristi naučna i tehnološka dostignuća uz uvažavanje i razumevanje sveta u kojem živi.
Mladen Vukmirović, profesor Šumarske škole u Kraljevu, ističe da kadrovi koji se obrazuju na nivou trećeg i četvrtog stepena donose operativu:
- Mi smo jedina prava šumarska škola. Ima još nekoliko njih, koje školuju po jedno odeljenje.
Goran Gnus, potpredsednik Pokreta gorana Srbije, kaže da sa edukacijom treba da se počne što ranije:
- Kostur naše organizacije su upravo divni učitelji, nastavnici, profesori, oni su ti koje svoje slobodno vreme koriste u interesu budućih generacija. Saša Stamatović ističe da je jedan od aspekata edukacije kojom se bave i to kako se bezbedno radi:
- Neformalno obrazovanje je, uz formalno, takođe važno.
Jelena Vukić
