U dvorištu mog deke ima jedno veliko,staro stablo najsladje jabuke na svetu.Porodična tradicija je da se svi okupe ispod stabla,uživaju u slatkim plodovima i kao oko ognjišta prepričavaju svoje dogodovštine.To drvo je zaštitni znak moje porodice,mog detinjstva.Na žalost,nemaju svi privilegiju da imaju svoje drvo.Moji drugari jedva čekaju da posle škole otrče do obližnjeg parka,udahnu svež vazduh,popnu se na koju granu i igraju žmurke skrivajući se iza debelih stabla drveta.U tom parku,medju drvecem,pored raznih zivotinjica,porastu i mnoga deca.Neka koja su do skora puzala medju njima sad trčkaraju oko njih.Kako mi rastemo,tako raste i drveće,ono širi grane a mi širimo pluća.Drvo nas štiti na razne načine:od toplote,vetra,zagadjenja,gladi,hladnoće. Za 11 godina sam naučila da nas je majka priroda nagradila različitim vrstama stabala a na nama je da ih čuvamo i gajimo.Zato predlažem da svako od nas izabere jedno drvo kao svoj zaštitni znak,da ga zajedno zasadimo,da zajedno rastemo,da zajedno uzviknemo:,,Svi za drvo-drvo za sve"!
Autor: Lena Jevtić
OS:,,Vojislav Voka Savic,,Lazarevac
