Moje dvorište krasi stari orah koji me podseća na diva.Njegova krošnja je kao ogromna zelena kapa.Mnogo volim to drvo! Pored njega su odrasli : Moj deka,tata,a sada i ja.Na njegovoj grani tata mi je postavio ljuljašku.Često uživam ljuljajući se i to za mene predstavlja najlepše trenutke kada ne učim ili ne radim domaći zadatak.Dok se ljuljam,zatvaram oči i zamišljam da letim u visine.Tada se družim sa oblacima i provlačim kroz belu penu.Tako ispunim vreme maštom i pitam se kako bih letela u visine,a da ovog divnog drveta u mom dvorištu nema? Blizu mog dvorišta ,komšija Dule ima divan plac. On je pun različitog drveća koje je zimi pokriveno velom snega,kada je jesen, vidim veverice koje se provlače kroz rupe stabla drveća,u proleće bagrem divno miriše,a leti penjem se na grane duda i berem najslađe dudinje! Subota je dan za igru i odmor od škole! Tada se svi moji drugari iz ulice i ja igramo žmurke.Najsigurnije se osećam iza oraha u mom dvorištu i zahvaljujući njemu,nikada ne budem otkrivena! U školi nas učiteljica uči da nam drveće daje kiseonik,da ne bacamo smeće i ne zagađujemo okolinu,jer ko bi nam onda davao kiseonik i kako bismo disali? Da nema grančica drveća,mali lepi ptići ne bi imali svoje gnezdo i ne bi imali gde da žive. Kada sam umorna i mazim svog mačka Srećka,sednem na divan panj koji je tata napravio samo za mene. Često se pitam zašto čike iz mog mesta seku tako lepo drveće,da li će oni ikada osetiti šta sve drvo može da nam pruži,a da nisu toga ni svesni.Jedva čekam sledeću godinu da pravim herbarijum,tada ću načiti i istraživati kojoj porodici koje drvo pripada,koje godišnje doba najviše voli i gde najbolje živi!
Svako drvo dvorište krasi,sadimo drveće i čuvajmo našu okolinu,drveće će to znati da nam vrati!
Petra Kraker, 2. razred Osnovna škola Karađorđe, Ostružnica
