Jednom sam sreo drvo. Reklo je: ''Zdravo!'' i pruzilo mi svoju koščatu ruku. Bilo je staro, ali veoma srećno. Već je bio suton tako da sam ga pozdravio i ono je uzvratilo šušteći.
Proleće je bilo u usponu, a drvo je bilo puno rozih cvetića pa se videlo i iz daljine. Pricalo mi je o svom sinoćnjem susretu sa leptirom. Leptiru i nije bilo do priče, ali je mu rekao da je život kratak i odleteo u mrak.
Posle par nedelja cvetove su zamenile minijaturne trešnje. Drvo je bilo ponosno i obećalo je da me povede na koncert drveća po zalasku sunca. Zanimalo me je kako će drvo da hoda i jedva sam čekao veče. Ono reče: ''Mene će nositi mravi, učinili su mi uslugu da bi mi se odužili za dan kada je bila oluja i kada sam ih sačuvao od kiše.'' Konacno je koncert počeo. Zrikavci zasviraše violine dok je vetar dirigovao drveću koje je šumelo kao u horu. Ostali smo do duboke noći. Shvatio sam koliko drvo pomaže svetu oko sebe i da mi je veliki prijatelj.
Leto je odmicalo i drvo je izgledalo ponosno sa svojom krunom od suvog lišća. Ubrzo su počele kiše koje su ga morile, kao da bi ga u svakom trenu moglo progutati sivilo tuge. Raspoloženje nam je popravila zalutala šarena ptica koja mu je sletela na grančicu.
Poceli su prvi mrazevi. Doneo sam svom prijatelju kapu da bi ga podsećala na mene kada nisam tu. Tada smo se ređe viđali.
Konacno, prve visibabe su porasle. Drvo je sada bilo veće nego zimus. Videli su mu se mali pupoljci. Prolece nam je donosilo nove susrete.
Jednog dana drvo mi reče: ''Staro sam, posećiće me i želeo bih da se oprostiomo''. Bio sam zatecen. Pruži mi kapu koju sam mu dao. Posle tog susreta bio sam pomućen.
Nisam hteo da se vraćam na to mesto. Međutim, nesto me je jednog dana povuklo da tamo odem. U zemlji je stajalo drvo! Ali ne moje drvo, bila je to mladica.
Moj novi prijatelj me srdačno pozdravi.
Dimitrije Dmitrović , V/5
OŠ ''Popinski borci'', Piskavac,
Vrnjačka Banja
