Moje drvo
Kada sam bila mala, imala sam jedno drvo, to je bila žalosna vrba. Ustvari, ona je bila u komšijskom dvorištu, ali sam je volela kao da je bila moja. Njene grane su upadale u moje dvorište i volela sam da se igram sa njima, volela sam da od njih pravim venčiće i da se jurim sa bratom. U krošnji su živeli golubovi, kada je bila jesen i vrba nije imala lišće, mogli smo da ih vidimo, a u leto smo mogli samo da vidimo kada izleću. Kada je bilo vruće, vrba mi je davala hlad. Pošto sam bila mala, mislila sam da je to najveće drvo na svetu.
Na žalost, jedan dan kada sam se vratila iz škole, vrbe nije bilo. Njene grane su bile na zemlji, a u komšijinom dvorištu je ostao samo panj. To je bio poslednji put da sam se igrala sa njenim granama. Bila sam mnogo tužna. Rekla sam tati da želim da imam drvo i zajedno smo ga posadili. To je naša srećna vrba
Autor: Ružica Damljanović OŠ ''Stefan Dečanski'' , Železnik
