Aerozagađenje je višedecenijski problem u našoj zemlji. Srbija, nažalost, spada u grupu zemalja koja nema dobar kvalitet vazduha, ali dobra vest jeste da je ovo stanje rešivo. Koje su sve opasnosti od zagađenja koje nam preti iz vazduha pričali smo sa gostom osmog podkasta u trećoj sezoni Zasadi drvo prof. Vladimirom Đurđevićem, klimatologom.
- Aerozagađenje znači da se, pored kiseonika, u vazduhu nalaze i supstance koje negativno utiču na naše zdravlje. Te supstance su zagađivači, bilo da je reč o gasovima ili čvrstim supstancama, odnosno PM česticama. Dugoročno gledano one mogu da izazovu ozbiljne bolesti i da utiču na to koliko ćemo živeti – navodi profesor Đurđević.
Naš sagovornik kaže da je sagorevanje najveći kontributor zagađenju vazduha.
- Uvek kada nešto gori, kvalitet vazduha na toj lokaciji i okolini će biti narušen, jer će se emitovati supstance koje kada ih udahnemo će negativno uticati na naše zdravlje. PM čestice su čestice mikro prašine, koja je toliko sitna da može jako dugo da ostane da lebdi u vazduhu, a one same su nekoliko desetina puta manje od vlasi ljudske kose – kaže on.
U ovom informativnom potkastu, profesor Đurđević otkriva da su u Južnoj Koreji radili obdukcije i pronašli da su pojedini preminuli imali deponovane je PM čestice u mozgu.
- Što je PM čestica sitnije, to je opasnija. Ljudi kada su dugo izloženi aerozagađenju, žive kraće, i to čak nekoliko godina. Godišnje u svetu oko 8 miliona ljudi umre prerano zbog lošeg kvaliteta vazduha, a kod nas između se taj broj na godišnjem nivou kreće između 10.000 I 15.000 ljudi usled zagađenja vazduha - ističe on, dodajući da su upravo deca najrizičnija kategorija, kada je reč o aerozagađenju i bolesti disajnih puteva.
On kaže da je teško reći ko su najveći zagađivači, jer je “mrtva trka” između velikih sistema i industrijskih postrojenja i grupe malih zagađivača – lokalnih toplana koje koriste mazut, kao i individualnih kućnih ložišta.
Naš sagovornik upozorava da ne treba zanemariti ni saobraćaj, i dodaje da kvalitet vazduha narušavaju i neregulisane deponije, koje se pale, ali i poljoprivreda – paljenje strnjika.
Iako ne spori ogroman značaj pošumnjavanja i sve benefite koje ono nosi, ovaj stručnjak navodi da to nije adekvatno rešenje i nije značajna mera.
- Kada je reč o zagađenju vazduha, ono se rešava tako što ništa ne ispuštate u vazduh, a ne tako što nešto ispustite, pa pokušate da ga skupljate. Drveće ne apsorbuje PM čestice, sumporove ili azotne okside, ono pati. Najpoznatija priča je o kiselim kišama - kada ima puno sumporovih oksida u vazduhu, ako se oni nađu u oblačnoj sredini, formiraće se kisele kiše koje mogu drastično da utiču na zdravlje šuma – ističe prof. Đurđević.
Ukoliko želite, audio podkast možete poslušati OVDE.
