"Suočeni smo sa odbijanjima na političkoj karti sveta i moramo da sagledamo problem u njegovim osnovama, jer bismo u suprotnom uvek kaskali. Ta procena se u Njujorku potvrdila i u mojim razgovorima sa predstavnicima jordanske i egipatske države, ali i Iraka, Libana i Libije", rekao je on u intervjuu bečkom dnevniku Standard.
Kern smatra da se do sada se na tom planu premalo činilo i to još i prekasno.
"Milioni ljudi se nalaze pred našim vratima i ne smemo ostaviti same zemlje, poput, Libana sa 1,5 miliona izbeglica", kaže austrijski kancelar. Prema njegovim rečima, treba razgovarati o obezbeđivanju granica, a upućivanje 250 pripadnika Fronteksa u Bugarsku je bio prvi korak.
NOVI SUKOB U KOMŠILUKU Sobotka: Austrija će tužiti Mađarsku ako ne primi migrante!
Istovremeno počinje sve više partnera u EU, kao na primer Mađarska, da samostalno rešavaju problem, što je razumljivo, jer tamo vlada nestrpljenje zbog nedostatka zajedničkog rešenja, smatra Kern.
"Mađarska je dobar primer, jer kada zatvori granice prema Srbiji, dolazi do humanitarno teško podnošljive situacije. Ne možemo gledati u stranu, jer smo korisnici Orbanove politike, pošto manje izbeglica dospeva do Austrije ili Nemačke. Imamo zbog toga odgovornost da se brinemo o negativnim posledicama tog delovanja", ukazao je on.
ALARMANTNO: Nemačka vratila u Austriju 11.700 izbeglica!
Kern je naglasio da će kad-tad ti ljudi krenuti na put, a problem bi se samo preusmerio na neku drugu evropsku granicu.On je intervju dao dan pred Samit o zapadnoj ruti koji je inicirao i koji, kako je istakao, predstavlja pokušaj da se ubrza proces odlučivanja u EU. Na taj skup je pozvao premijere zemalja duž balkanske rute.
"Moramo zajedno da definišemo kako da primenimo rigidno obezbeđivanje granica, i to ne samo u Grčkoj. Onda moramo razgovarati kako da se ophodimo sa situacijom pred vratima Evrope. Imamo odgovornost za te ljude koji dolazi, to su ljudi, a ne samo brojke, ljudi sa brigom i strahovima", upozorio je on. Kern se zalaže za konkretnije delovanje i ističe da je njegov cilj detaljan pregled dešavanja na pojedinim granicama i potreba podrške.Kao drugi korak treba razgovarati o tome kako pomoći zemljama, koje su posebno pogođene, ukazao je on ističući da će biti reči i o Grčkoj, koja je trenutno u stanju da samostalno savlada stanje, ali koja je suočena sa stalnim rastom pritiska. Kern smatra da je neophodno razgovarati i o pružanju pomoći na licu mesta, u zemljama porekla migranata.
"Po uzoru na sporazum sa Turskom treba da pokušamo da pronađemo dalje partnere. Izbeglice treba da dobiju podršku što je bliže moguće zemljama porekla. To treba da ide do toga da tamo investiramo u ekonomski razvoj. Moramo stvoriti preduslove da takvi programi pomoći uopšte budu mogući", rekao je on. Kancelar podseća da Austrija ove godine investira dve milijarde evra u zbrinjavanje i snabdevanje izbeglica, što je, kako konstatuje, mnogo novca.
KRONEN CAJTUNG: Izbeglička kriza košta Austriju 802 miliona evra godišnje
"Ako uspemo da investiramo taj novac na licu mesta, onda bi ona stigla do većeg broja ljudi i pomogla im. Kada je reč o Libanu govorimo o faktoru 20 prema jedan. To znači da je to efektivnija i jeftinija varijanta", kazao je on.
Kern je priznao da je teško da se partneri u EU uvere u ovu vrstu rešenja, poručivši da će, ako se ovaj problem ne može rešiti, biti doveden u pitanje evropski projekat, koji se zasniva na solidarnosti i jedinstvu.
KANCELAR KERN: Izbeglice spasene iz mora vraćati u zemlje porekla!
Prema njegovom mišljenju u rešavanju problema treba da predvodi Nemačka, gde postoji spremnost, a zasigurno među prvima moraju biti Italija i Francuska.
"Problem je što je pritisak tereta u Evropi različiti raspodeljen. Potrebno je pronaći i partnere izvan EU, koji bi mogli dati doprinos, da se sprovedu takvi projekti", podvukao je on.
