BEČ - Posle pet decenija od kada su u Austriju počeli da stižu prvi radnici iz Turske i tadašnje Jugoslavije "na privremeni rad" u Austriju, Grad Beč i njegov Istorijski muzej odlučili su da sačine muzejsku zbirku od sakupljenih stvari povezanih sa gastarbajterima u Austriji.
Zbirku Istorijskog muzeja grada Beča, sačinjavaće tako i predmeti koji će oslikavati život prve generacije gastarbajtera. U ovom projektu, koji se zove "Sakupljena imigracija" (Migration sammeln) čija će prva faza, trajati do kraja leta 2016., istaknutu ulogu ima Ljubomir Bratić, filozof i publicista iz Beča.
On se već godinama bori za emancipaciju imigranata i jedan je od osnivača radne grupe "Arhiv imigracije". Bratić je ukazao da Austrija još uvek ne bavi sistematski proučavanjem i dokumentovanjem doseljeništva, da su mnogi dokumenti uništeni, razbacani po raznim arhivima i drugim institucijama i da to mora da se promeni.U ovom projektu koji vodi Vida Bakondi (Vida Bakondy), Bratić je koncentrisan na sakupljanje stvari povezanih sa životom gastarbajtera prve generacije iz nekadašnje SFR Jugoslavije.
Na današnjem predstavljanju projekta u Muzeju Beča, Bratić je pokazao jednu nekada standardnu audio-kasetu, veličine kutije cigareta, kakve su danas nestale sa tržišta. Na kutiji ove kasete je znak nekadašnje Beogradske banke, jedne od najvećih u Jugoslaviji. Sa natpisa na samoj kaseti vidi se da je reč o pesmama "narodne muzike«, koje izvode Nada Topčagić.zanimljivo je da je na kaseti osim muzike i oglas Beogradske banke kojim se pozivaju gastarbajteri "koji žele da kupe stan u Jugoslaviji, otvore malo preduzeće ili kupe jugoslovenske proizvode i pritom trebaju kredit", da se jave predstavništvima Beogradske banke. Ovio je samo jedan od mnogobrojnih zanimljivih eksponata projekta, koji inače finansira grad Beč.
„Istorija Beča, kao i svakog velikog grada, utemeljena je na imigraciji. Ona je deo naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i vreme je da se adekvatno obradi“, rekla je Sandra Frauenberger (SPÖ), bečka pokrajinska ministarka za intergraciju.
„ Muzej Beča bavi se I kolekcijama predmete i običnih ljudi i onih delova stanovništva koji dosad nisu bili adekvatno zastupljeni“ rekao je direktor Muzeja Beča, Volfgang Kos (Wolfgang Kos).
Senol Akilič (Senol Akkilic), sin turskog gastarbajtera, sada poslanik Zelenih u skupštini grada/pokrajine Beča i partijski portparol za integraciju, podseća da je istorijat Beča poslednjih decenija zajednički istorijat domaćeg i doseljenog stanovništva, te da to mora da se dokumentuje i arhivira.
„Ovo je kamen-međaš u politici grada, stvaranje kolektivne kulture sećanja i jačanje osećaja pripadnosti Beču kod svih stanovnika“, kaže Akilič.
