Čistači zločina je sve traženija profesija o kojoj se u Srbiji malo priča, posao koji je neophodan u državnim strukturama, ali i u kriminalnim grupama. Deluju brzo i efikasno, a za obavljen posao su plaćeni u hiljadama evra.
Njihov zadatak je da očiste izvršioca i mesto zločina od bilo kakvih dokaza, u pitanju su najčešće bivši policijski operativci koji su taj posao obavljali godinama u državnim službama.
Prva su osoba iza ubice, suvi eksperti koji u slučajevima likvidacija i velikih pljački, na terenu moraju da deluju u roku od 12-13 minuta, do dolaska policije. Prema dosadašnjoj praksi, nikada nijedan "čistač zločina" nije otkriven.
Svoj posao "debelo" naplaćuju, paušalno ili na procenat, ali ne ulaze u posao ispod 10 - 15. 000 evra, za ubistvo naplaćuju trećinu od onoga koliko košta. Ako je ubistvo plaćeno 100.000 evra, angažovanje čistača košta oko 30. 000 evra i to mora biti osoba od poverenja.
Prema rečima Božidara Spasića, bivšeg operativca DB-a, svaka ozbiljna kriminalna grupa ima u okviru svog delovanja čistača zločina, lice koje je zaduženo za uklanjanje tragova, najčešće se bavilo hemijskim poslovima, čišćenja ili pranja.
- Posebno se traži da bude pedantan, da mu svaka stvar bude na svom mestu. Čistač zločina radi po određenom modelu, po kom se ti tragovi definitivno uništavaju, ili pak, radi tako da okrene tragove u drugom smeru, što je slučaj pevačice u Borči, gde neko očito pomera tragove u drugom smeru - navodi Spasić za Telegraf.
Prema rečima Spasića, prvi korak nakon ubistva je čišćenje počinioica:
- sa ubice se skine sva odeću od kose do čarapa, sve to se stavi u velike najlon kese, koje se najčešće spaljuju na đubrištima
- drugi zadatak je pranje izvršioca, čišćenje tragova baruta ili krvi (ako je to rađeno pištoljem ili nožem).
Najpoznatije metode pranja tragova zločina sa izvršioca su sledeće:
- Nakon ubistva se tragovi prvo operu vodom. Potom "čistač" uzme dve-tri boce ljudske mokraće, jer ništa ne čisti bolje krv sa tela, od mokraće. nakon toga se opet telo pere toplom vodom i šamponima. Posebno se vodi računa da nikakav trag ili kap krvi ne ostane na glavi počinioca, pa se i to mokraćom čisti. To su metode za koje znaju i strane službe, znaju naša policija i vojska, ali ono što je zanimljivo, jeste da to znaju i čistači, i obično su ljudi koji čiste tragove ubistva, ljudi koji su nekada radili u državnim službama - navodi Spasić.
Nakon čišćenja izvršioca, potrebno je očistiti mesto zločina:
- Trebalo bi pokupiti bilo kakav trag koji je ostao, ako je zločin vršen napolju, onda se vrši prekopovanje zemlje, ako je unutra onda se sve čisti nekim abrazivnim sredstvom. Ukoliko je u zločinu korišćen i automobil, osnovna delatnost "čistača" je da spali automobil kojim je izvršilac došao na mesto zločina, ili u kome je izvršen zločin. Čuvena uzrečica "nađen je spaljen audi", e to je posao čistača zločina. On obično koristi mešavinu ulja i benzina, kojom zapali unutrašnjost automobila, što je čistaču i najvažnije. Ako pogledate slike sa mesta zločina, vidite automobil koji ne izgori ceo, već samo enterijer, koji bi spoljašnjom istragom mogao da otkrije tragove ubice - navodi bivši operativac.
Nakon čišćenja zločina, čistač se oslobađa odeće i materijala sa kojima je radio - rukavica, navlaka za cipele, maski za lice. Isto kao i ubica. I obična osoba može naučiti da čisti tragove zločina, jer na internetu imate pregršt informacija "kako da očistite tragove, kako barutne čestice, kako očistiti krv sa sebe". Čistač često uz sebe ima kesicu sa tuđim DNK, koje ostavi na lice mesta, pa policija sa istragom ode u sasvim drugom pravcu.
- Državne službe imaju svoje čistače, ali neretko i pozajmljuju te ljude iz podzemlja, što rade i američke i ruske službe. O ovome niko ne govori, posao je za genija, i naš poznati slikar je bio "čistač zločina" koga su angažovale i nemačke službe. Jake kriminalne grupe pozajmiljuju čistače iz drugih gradova ili država, međusobno se dobro poznaju, a evo recimo i Pink panteri su uvek uz sebe imali čistača, oni čak nisu hteli da rade bez njega, zbog toga im niko nije mogao ništa - navodi Spasić.
Advokat i policijski ekspert Marko Nicović takođe se slaže da su čistači, često ljudi iz podzemlja, kao i bivši državni operativci:
- To su obično ljudi koji su radili u policijskim strukturama, pa su shvatili da im neko drugi plaća više. Kada rade u državnim službama, to su ekipe koje moraju da budu spremne 24 sata, da deluju u nepredviđenim okolnostima, kao što su ubistva, saobraćajne nesreće i slićno. Kada rade za druge, rade studiozno i bez žurbe, jer ne sme ništa da im promakne. Ako je potrebno brzo se otarasiti dokaza, onda dolazi više njih na teren, da bi se to što pre završilo. Čistač obično ide odmah iza ubice. motiv čistača koji rade za kriminalce je ogromna zarada, 10 puta veća nego u državnim službama - navodi Nicović.
(Kurir.rs/Telegraf.rs, I.Lazić)
