Savezni ministar odbrane Pavle Bulatović ubijen je u večernjim satima 7. februara 2000. godine u restoranu „Rad“ na stadionu na Banjici dok je sedeo s Vukom Obradovićem, direktorom Ju garant banke, i Mirkom Kneževićem, upravnikom restorana.
Ubica je preko fudbalskog terena prišao zadnjoj strani restorana i kroz prozor ispalio nekoliko rafala iz automatskog oružja. Ministar je usmrćen na mestu, dok je Knežević lakše ranjen. Ubica je uspeo da neprimećen pobegne s mesta zločina. Ministar Bulatović nije želeo da ima obezbeđenje. Verovao je da mu nikakva opasnost ne preti jer je svoj posao obavljao po savesti, odgovorno i po propisima.
Skromno živeo
Jednom prilikom je, upitan zašto ne vodi više računa o svojoj bezbednosti, odgovorio: „Ako bi mene ubili, ni manje štete ni veće bruke za državu“. Pogrešio je jer najviši predstavnici države nisu pokazali ni da ih je likvidacija ministra potresla, niti je iko pomenuo „državnu sramotu“. Skromnim ponašanjem i načinom života Bulatović je po svim merilima odudarao od kolega političara najvišeg ranga.
Istragu njegovog ubistva zajedno su vodili kriminalistička policija i vojna bezbednost. Uprkos pretpostavci da je vojska imala moćnu obaveštajnu službu, sve informacije koje su kasnije predstavljene kao plod zajedničkog rada zapravo su bili podaci do kojih je došla policija. A ni to nije bilo od velikog značaja. Između ostalog, saslušana je nekolicina kriminalaca čiji su pozivi s mobilnih telefona evidentirani na baznoj stanici koja pokriva okolinu mesta ubistva. Pokazalo se da neki od njih stanuju u blizini, da su drugima tu poslovne prostorije, dok su treći imali čvrst alibi za boravak u tom delu grada.
Ubica i nalogodavac zločina nisu otkriveni, iako je navođeno nekoliko konkretnih imena. Sva saznanja ukazuju da je Bulatović ubijen jer je sprečavao mahinacije s nabavkama opreme za vojsku, što je bio zaključak i skupštinske komisije koja se bavila ovim zločinom, a kojom je rukovodio Vojislav Šešelj. U dokumentarcu „Mafija ne ubija na Uskrs“ Šešelj je doslovce rekao:
Šešelj: Sve se zna
„Saznali smo ko je ubica Pavla Bulatovića, ko je neposredni izvršilac, koji su mogući motivi, a što je najvažnije - da su sve strukture sistema učestvovale u zataškavanju. I da niko nije ozbiljno vodio istragu, da nikome u vlasti, ni ranije ni danas, nije stalo do toga da se ubica otkrije.“
Ubistvo ministra dogodilo se tri nedelje posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, o čemu su mediji mesecima izveštavali, pa smaknuću ministra, uz svetle izuzetke, nije dat značajniji medijski prostor. Ni tadašnja vlast, niti one koje su je nasledile nisu nagovestile mogućnost da se istraga ponovo sprovede.
Ubistvo montirano kao samoubistvo
MISTERIOZNA SMRT SUDIJE SIMEUNOVIĆA
Predmet ubistva Pavla Bulatovića dodeljen je sudiji Nebojši Simeunoviću, koji je javnosti postao poznat zbog odbijanja da odredi pritvaranje čelnika tadašnjeg DOS Nebojše Čovića i Borisa Tadića, kao i štrajkačkog odbora kolubarskih rudara. Samo nekoliko dana kasnije, u noći između 6. i 7. novembra, sudija je nestao, a njegovo telo je u Dunavu kod hotela „Jugoslavija“ pronađeno 3. decembra. Kolegijum Okružnog suda, u kojem je Simeunović radio više od 30 godina, saopštio je da se „on ubio jer je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik“. Njegova sestra Jelena Simeunović tvrdi da su sudiju ubili ubrizgavši mu amonijak u uši, a zatim telo bacili u vodu. Porodica je u saradnji s advokatima i angažovanim forenzičarima otkrila čak 66 nelogičnosti u nalazu o smrti sudije.
Sutra Zasede za policajce
Foto: EPA, Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Ko će otići u zatvor zbog pogibije dvojice muškaraca na auto-putu?
