S jačanjem uticaja u srpskom podzemlju, Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana“, počinje da sprovodi teror među svojim potčinjenima. Suprotno idiličnoj slici o nekom jedinstvu u bandi, stvarnost je bila znatno drugačija.Spasojević je podređenima zabranjivao da odlaze s porodicom na more, svakodnevno im je davao zadatke da ne bi bili bez obaveza, određivao mesečne plate shodno položaju u organizaciji - šefovi regiona od 1.000 do 3.000 maraka, batinaši po 500 maraka. Najbolje od njih, a to je bila grupa od 15 članova, nagrađivao je pravom da dobiju stan, kupe ili sagrade kuću.Nikad bez pištoljaNajmlađi među njima Dušan Krsmanović u svedočenju je opisao hijerarhiju unutar klana:„Neko je imao pravo glasa, neko nije, a i među njima je bilo razlike. Glavni je bio Spasojević, pa onda Mile Luković i Miloš Simović. Recimo, Spasojević kaže Milošu šta treba da se uradi, a potom on prenosi ostalima. Miloš je rukovodio svim akcijama od 2000. do 2003. Saša Pejaković iz JSO uvek je bio u Spasojevićevom obezbeđenju i završavao sve što je ovaj tražio. Zoran Vukojević je bio sa Spasojevićem u prijateljskim odnosima još dok je radio u zemunskom SUP, a onda mu je bio šef obezbeđenja.“
Krsmanović je naveo i da ga je često pretresalo Spasojevićevo obezbeđenje kada je odlazio u Šilerovu. Lukovića, Miloša i Aleksandra Simovića ili Vladu Budalu nisu nikada pretresali.Čak i u dnevnoj sobi, gde su stajala četiri monitora i prikazivala situaciju oko kuća, Spasojević, Luković i njihovi telohranitelji držali su pištolje u ruci ili na stolu. Spasojević je imao običaj da šeta po kući s pištoljem i viče: „Mi smo najbolji!“ To mu je postao svojevrstan poklič.„Spasojeviću je moć udarila u glavu. Stalno je pričao da ćemo prvo da ubijemo ovoga, pa onoga, uglavnom, stalno je pominjao da neko treba da se ubije. Govorio je: ‚Mi smo država u državi, moćniji smo od države‘ i prosto je ubedio članove klana u tu moć“, svedočio je Miladin Suvajdžić.Atmosferu u klanu pukovnik policije Novaković opisuje:„Svi su bili u konstantnom, užasnom strahu. Dnevno su se plašili za život. Spasojević što je naredio - likvidacije njihovih ljudi, napravio je monstruozno. Čitava ekipa je znala šta će se desiti nekom ko pobegne, počne nešto drugo radi ili hoće da izađe iz njihovog kruga. Marka Petrovića su ubili zbog neke izmišljene priče da je planirao da otme Spasojevićevu ćerku dok je on bio u zatvoru.“„Najbolji drugovi“ S Petrovićem su najbolji drugovi bili Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, njastavlja Novaković:- Baš njima je Spasojević naredio da likvidiraju Petrovića. Njegovim najboljim drugovima. Petrovićevo telo umotali su u vreću, stavili u ogromnu torbu kupljenu na buvljaku i odvezli se do šumice kraj auto-puta naspram aerodroma. Telo su bacili u pripremljenu rupu i zakopali ga. Pronašli smo telo posle Krsmanovićevog priznanja, inače ga nikada ne bismo otkrili. Strašno šipražje, iako s puta ne izgleda tako. Na glavi mu je ostao peškir koji su mu obmotali da krv ne bi mnogo curila. Svukli su ga skroz, samo u gaćama je ostao, pored njega su bacili kesu s disketom i njegove patike. Ništa više. Tako je teško i ružno bilo videti kako su ga spakovali... Kao kera!“
