U insajderskoj priči opisano je kako se Legija u to vreme ponašao u CZ-u, s kim se družio, šta je pušio, zašto je mjaukao, kakav je imao odnos sa čuvarima i ostalim pritvorenicima…
Po dolasku u Centralni zatvor, pošto se predao policiji, prema svedočenju pritvorenika koji su priču objavili na Fejsbuku, Legija je pisao svoje knjige, redovno vežbao, pušio najskuplje cigare a bio je prepoznatljiv po svom načinu pozdravljanja, mjaukanju.
Najviše pažnje stražari Centralnog zatvora su pre deset godina, upravo posvećivali Ulemeku za kog se pričalo da je komandant zatvora.
"Legiju su u ćeliji čuvala najčešće dvojica stražara. Kada otvori vrata, jedan od njih uđe i sedi pored njega u samici, a drugi ostane ispred vrata. Ulemek je čitao knjige i piše nastavak svog romana. On je danas smiren čovek. Sećam se kada je doveden da mu je stražar na prijemu rekao "Crni Milorade, ne piše ti se ovde dobro!" A, Legija mu je besan odgovorio "Daj, bre, jednu cigaru i ne trtljaj!", piše on.
Od cigareta puši najskuplje koje postoje u zatvorskoj kantini. Svakodnevno je trčao četiri kruga, po 600 metara. Između krugova pravio je pauze, kada je radio sklekove.
"Kada Legija iz CZ-a ide u zgradu Specijalnog suda, ujutro oko devet sati, njegovo obezbeđenje se pojačava. Ulemek se prevozi u automobilu BMW ili u džipu land rover. Oba vozila su blindirana. U pratnji se nalazi još grupa žandara, smeštena u tri džipa i zatvorski čuvari sa puškama “pumparicama”, priča on i dodaje da su svi ljudi koji su okruživali Ulemeka opčinjeni njime:
"Svi ga zatvorenici pozdravljaju rukom kao komandanta i svi ga bez pogovora slušaju. Čak i neki zatvorski čuvari pozdravljaju vojnički Legiju. Ulemek poštuje uniformu i ima dobar odnos prema svojim čuvarima u oba zatvora, i u CZ-u, i u Specijalnom sudu. Po ponašanju žandara može se shvatiti da je Legija jako dobro zaštićen iznutra. Jer, iz kazivanja nekih od njih shvatio sam da žandari ne čuvaju Legiju zato da Ulemek ne pobegne iz zatvora već ga čuvaju da neko ne ubije Legiju.
Optuženi nemaju mnogo prilike da budu zajedno i da razgovaraju. Jedina prava prilika im je kada iz samica u Specijalnom sudu kreću prema sudnici. Tada Legija kao komandant staje prvi u red i ulazi prvi u sudnicu. U tom hodniku, koji je dug oko 30 metara optuženi mogu da razgovaraju. Svi prvo pozdrave Legiju: “Zdravo, komandante! Kako si danas?“, pitaju ga.
Ulemek u tom hodniku ispred sudnice, dok stojimo svi zajedno, nikada nije ništa rekao Bagziju, iako se zna da ne trpi Dejana Milenkovića, jer je ovaj odlučio da “propeva”. Samo ga je jednom mračno pogledao, ali ni tada Bagziju ništa nije rekao.
Kada ide u stakleni deo sudnice, koji mi zovemo “staklenac”, Legija nosi jastuče sa sobom. Tvrda klupa ga žulja i izaziva mu bolove u nozi, u kojoj ima zlatnu šipku", završava insajdersku priču na Fesjbuku.
