- Osuđen sam u Osnovnom sudu novčanom kaznom od 20.000 dinara ili 20 dana zatvora zbog navodnog krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje,držanje,nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija.Reč je naime o čaurama bez baruta koje su pronađene u mom stanu a ne o pravoj municiji, pa sam se žalio na presudu tim pre što i nisam prisustvovao suđenju i nisam mogao da iznesem svoju odbranu.
Međutim, Veće sudija je 6.decembra prošle godine, donelo rešenje kojim odbacuje moj zahtev ali mi i kao pouku o pravnom leku preporučuje žalbu u roku od tri dana što sam ja i učinio. Međutim,pre nego što je doneto rešenje po mojoj žalbi koja praktično zadržavaizvršenje, došla je policija 20.decembra i sprovela me u zatvor u Ćupriji. Smatrajući da sam nezakonito uhapšen stupio sam u štrajk glađu, počinje svoju priču vojni penzioner Marko Mlađan.
- U Ćupriji su me po preporuci lekara, strpali u maricu i povezli za Beograd,navodno na VMA a ustvari vozili su me u neku zatvorsku bolnicu. Na pola puta ka Beogradu zastali su na nekoj poljani van puta.Naredili su mi da izađem a ja promrzo na minus 20 C ukočen nisam mogao da se pokrenem pa su me izvukli napolje i počeli da tuku dok su mi ruke bile vezane lisicama. Pratilac je ćutao ali vozač kao glavni me je oborio i tukao jer sam se žalio na hladnoću i da su mi ,,lisice,, pretegnute.Tukao me je tako krvnički da sam pomislio da mi je to krajubiće me. Potom me je odvukao između sedišta i udario tako da su mi dva zuba polomljena i da sam povraćao.Onesvestio sam se i pomislio da umirem.Ne znam ni sam kako sam živ stigao u Beograd, nastavlja Marko svoje svedočenje.
On daje da nema prigovora na ponašanje osoblja u beogradskoj zatvorskoj bolnici gde je proveo vreme do isteka kazne ali se prepao kada je trebalo da ga vrate u Ćupriju pa kući.
- Po mene u Beograd 9.januara 2017.godine došao je isti vozač. Nisam želeo s njim da se vratim pa me doktorka ubeđivala i molila i zaplakala, da pristanem.Verovatno revoltiran zbog toga vozač me je ubacio u maricu kao vreću i strgao mi gornji deo pidžame. Bila je u kesi i moja odeća ali mi on nije dozvolio da se obučem.Ostao sam samo u gaćama od pižame. Molio sam da uključe grejanje u prostoru za zatvorenika a oni su uključili hlađenje. Doviknuo mi je iz kabine da sam ja ,,ostatak ustaša,, pošto poreklom potičem sa Korduna, a kao vojno lice sam službovao uNišu. Vozač mi je oduzeo sat, tvrdeći da nemam prava da ga nosim iako je meni zatvorska kazna istekla dan ranije. Dok smo stigli u Ćupriju promrzo sam i prava je sreća da nisam onako go dobio upalu pluća.Iz zatvora su me,pošto su mi dali moju odeću, potom jednostavno izbacili iako je već bila noć pa sam morao da tražim taksi i autobus da se do jutra vratim u Niš,jadikuje Mlađan žaleći se na , po njemu nepravednom hapšenju i šikaniranju od zatvorskih čuvara.
Pravo iznenađenje kako tvrdi Mlađen sledilo je kad se vratio u Niš. Dočekalo ga je rešenje Osnovnog suda u Nišu od 22.decembra 2016.godine, po kome se uvažava njegova žalba na presudu i ukida rešenje Višeg suda u Nišu ,po kome je uhapšen,a čitav predmet se vraća na ponovno odlučivanje.
- Neverovatno kako je predsednik Osnovnog suda mogao da potpiše rečenje za moje hapšenje i odvođenje u zatvor pre odluke Višeg suda.U prvom se nigde ne navodi da žalba ne zadržava izvršenje i kome je odnda bilo hitno da me šalje u zatvor kad postupak nije okončan,nije bilo praktično pravosnažno.Za sve to, za torturu,povrede i pretrpljeni strah,tužiću sve koji su u to upleteni .Vozač marice mi je u jenom trenutku rekao da me je tukao ponaređenju komandira a kasnije porekao pa naveo da je bio iznerviran.Da li je to razlog da tuče zavorenika koji ustvari i nije trebalo da bude u zatvoru. I zašto čim je dostavljeno rešenje Višeg suda,Osnovni sud nije povukao svoju odluku i pusti me iz zatvora. Parodija je i to što su mi iz zatvora izdali otpusni list po kome sam bio samo dva dana zatvoren a ne 20 kako sam nepravosnažno osuđen niti 21 koliko sam ustvari i proveo u zatvoru, kaže revoltirano Mlađan.
TEKST I FOTO R.R.
To su čaure, a ne municija
Mlađan pokazuje legalnu dozvolu za posedovanje oružja.
Pištolj mu je bio oduzet zbog pucanja u vazduh kad je ushićen doznao da su mu rođaci zarobljeni u Hrvatskoj, razmenjeni za njihove zarobljenike.On tvrdi da policija nije našla kod njega prave metke već da su to bile čaure bez baruta, praktično neupotrebljive za pucanje koje je zadržao kao trofeje iz vojske. Zbog toga je verovatno bio i blaže osuđen ali nepravosnažna presuda mu je stvorila pravu noćnu moru.
