Te noći između 10. i 11. aprila 1997. godine u restoranu "Mama mia" Stojčić je ubijen pred očima svog sina Vojislava.
- Badža je te noći sedeo u manjoj sali restorana s prijateljem, carinskim službenikom Milošem Kurdulijom. Za stolom do njih sedeo je Badžin sin Vojislav. U restoran pun gostiju odjednom je ušao napadač s vunenom kapom preko lica. Gostima je naredio da legnu na pod i popeo se do manje sale, u kojoj je sedeo Badža - podseća na zločin izvor Kurira iz istrage.
Ubica je ispalio sedam hitaca ka Stojičiću, od kojih ga je pogodilo šest.
- Napadač se potom dao u beg. Provukao se između gostiju, koji su polegali na pod, a potom je, pri izlasku, ispalio još tri hica u izlog restorana, kako bi se osigurao da ga neko ne spreči u bekstvu - dodaje sagovornik Kurira.
Čim je ubica pobegao, Badžin sin Vojislav i prijatelj Miloš Kurdulija pozvali su policiju. Ceo grad je bio blokiran, ali atentator je izmakao ruci pravde.Radovan Stojičić bio je čovek od poverenja nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Nakon ubistva pominjalo se čak i da se bavio krijumčarenjem cigareta, iako to nikad nije dokazano.
PRVA TEORIJA: Kartel mu nije oprostio?
U dobro obaveštenim krugovima, posle likvidacije Stojičića, brzo se proširila priča o neposrednom povodu za atentat!
Navodno, uoči smaknuća, Badža je organizovao spektakularnu zaplenu ogromne količine cigareta, koje su prenošene vazdušnim transportom za Crnu Goru. Naime, avionu koji je leteo iznad Srbije, kontrola leta je saopštila da je dobila dojavu o podmetnutoj bombi u letelici.
To je bio jasan znak da se, po redovnoj zakonskoj proceduri, avion odmah preusmeri na najbliži aerodrom, a u ovom slučaju to je bio Niš. Avion je sleteo, međutim, ubrzo je "rutinskom kontrolom" utvrđeno da su cigarete švercovane. Postupilo se po zakonu i cigarete su zaplenjene.
Duvanski kartel je, logično, brzo sproveo "istragu" i utvrdio da iza "dojave o bombi" stoji upravo Radovan Stojičić. Samo nekoliko nedelja kasnije on je ubijen. U to vreme je bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i jedan od najmoćnijih ljudi u državi.
Više o tome pogledajte u prilogu iz emisije "Na mestu zločina", u kojoj je gostovao urednik portala Kurir.rs, Mladen Radulović. Prilog o Badžinom ubistvu počinje od 21. minuta
Odmazda za Voju Amerikanca?
Druga teorija o ubistvu Stojčića opisana je u knjizi "Oni su jači od nas", autora Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića. Tu se navodi da se ljudima iz vrha DB-a nije dopadao Badžin odnosa s ljudima iz kriminalnog miljea, koji je on, zajedno sa svojim kumom Miloradom Vlahovićem Vlajom, načelnikom beogradske kriminalističke policije, delio na „dobre“ i „loše“.
Dok je s „dobrima“ nastojao da nađe kakav-takav zajednički jezik, smatrao je da prema „lošima“ ne treba birati sredstva. Da li je Voja Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac, u toj Badžinoj i Vlajinoj klasifikaciji spadao u „dobre“ ili „loše“, nije poznato. Nakon njegove likvidacije 1996. u podzemlju se govorilo da je u to ubistvo umešana policija.
Međutim, ko je to ubistvo zaista naredio, nikada nije utvrđeno. Izgleda da su sumnje prijatelja Voje Amerikanca bile sasvim dovoljne da se sastavi spisak za likvidaciju odgovornih za njegovo ubistvo. Na tom spisku prvi je, navodno, bio Radovan Stojičić. Do tih saznanja, 17 dana pre Badžinog ubistva, došao je Radoslav Lukić, koji o tome kaže:
- Pozove me telefonom prijatelj i kaže mi: „Lule, Mane hoće da se vidi s tobom.“ Ko je Mane? Reče: „Mane Mandić, advokat.“ Odgovorim da ne poznajem čoveka, ali on kaže da Mane mene zna preko nekih ljudi. I ja odem do njega, imao je kancelariju u Vlajkovićevoj. Odmah me je pitao: „Lule, zar se vi mene ne sećate?“ Kažem da se ne sećam - ispričao je Lukić:
E, kaže, kada smo se družili bio sam šlang momak, i ispriča mi gde smo se i s kim sretali i družili. I posle nekog vremena kaže mi Mane: „Lule, nismo se dugo čuli ni videli. Znaš da je telo Voje Amerikanca nađeno u Dunavu, džip tamo negde zapaljen u Rušnju.“
Rekoh: Mane, to sam pročitao, ali mi to ne znači ništa, to nije moja linija rada, niti sam za to ime ranije čuo. Ne znam zašto bi to mene interesovalo?
„Evo“, kaže Mane, „zbog toga biće likvidiran Radovan Stojičić Badža, i to za 15 dana. Ovo sam vam sada rekao i nikada više to neću ni potvrditi ni izgovoriti“.
Završimo ubrzo razgovor. Vratim se kući, uzmem i prelistam novine, vidim jeste i džip nađen, pominju se droga, ubistva, čuda. Međutim, kada sam sutradan otišao u službu i rekao da imam takvu informaciju, to nikoga od mojih šefova nije zanimalo, sve u stilu - Daj, bre, pusti nas tih „Amerikanaca“ i tih tvojih veza s ulice. I na tome se završi.
Tačno 17 dana nakon razgovora s Manetom, Badža je ubijen. Odem odmah kod Jovice. Pita me ko je čovek koji mi je rekao za ubistvo. Kažem: „Ma kakav čovek, to sam ja nešto sanjao, fantazirao…“ Nisam hteo da mu kažem ko je izvor. Kada je kasnije za načelnika službe došao Rade Marković, tražio mi je taj podatak. Kaže mi: „Ajde reci mi, onako drugarski.“ Rekoh: „Nećemo drugarski, Rade, da razgovaramo, napisaću ti ja to na papiru, pa ti to čuvaj kod sebe ako ti treba.“
Pretnje policiji
Drugi izvori takođe upućuju na isti krug lica odakle mogu biti izvršioci Badžine likvidacije. Naime, mnogo ranije nego što je Badža ubijen, neposredno posle ubistva Voje Amerikanca, u beogradsku kriminalističku policiju došao je advokat Mane Mandić i tražio razgovor s Miloradom Vlahovićem, tada već načelnikom Uprave kriminalističke policije.
Vlahović nije hteo s njim da razgovara sam, pa su razgovoru prisustvovali još Dragan Simić, u to vreme načelnik Odeljenja za krvne delikte, i jedan iskusni policajac iz stare garde beogradske policije. U tom razgovoru Mandić je direktno optužio beogradsku policiju da stoji iza ubistva Voje Amerikanca i najavio da se na tome neće završiti.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI U 14 SATI UŽIVO: Ekskluzivno slike Bariča nakon masakra
(EPK)
