- Moj sin je definitvno ubijen na pločniku, i to na svirep način. On se nije ubio, niti je nameštao antenu, kako su plasirane priče. On je tog dana bežao od dvojice nepoznatih muškaraca koji su bili u našoj ulici, a to su videli i svedoci. Ispred naše kuće bio je parkiran nečiji džip zatamnjenih stakala - kaže Lidija Majkić, čiji je sin nađen mrtav 29. jula u Radanskoj ulici kod broja 17 na Dedinju, u blizini porodične kuće.
Majka Aranđela Majkića ističe da njen sin nije imao razlog da digne ruku na sebe.
- On nikad sebi ne bi naudio. Bio je obrazovan i kulturan dečko, uzoran student i sportista. Od treće godine je išao u francusku internacionalnu školu, a bio je student druge godine Ekonomskog fakulteta u Monpeljeu, gde smo proveli zajedno poslednje tri godine. Prebacio se u Nicu, gde bi sada studirao zajedno sa svojom devojkom i drugovima da se nije desila tragedija - priča neutešna Lidija, koja ističe da se nakon smrti sina razvodi od supruga.
Ona naglašava da je kao laik odmah videla da njen sin nije pao sa krova kuće visoke deset metara, jer mu je telo bilo u savijenom položaju.
- Aranđel je bio izuzetno razvijen, težak 89 kilograma, a visok 195 centrimetara i nemoguće je da je pao sa te visine i ostao u takvom položaju. Aranđela sam zatekla na putu pored kuće ispred Radanske broj 17 savijenog u položaju obrnutog slova „s“. Niko nije video kada je pao. Komšije su ga videle da trči kao da ga neko juri. Kada sam ga videla na pločniku, odmah sam isključila mogućnost da je u pitanju samoubistvo jer onaj koji se ubija pokazuje određene znake, ostavlja oproštajno pismo... A Aranđel je bio pun života i imao je planove za budućnost. Po mom mišljenju, mogao je neko da ga ubije palicom, drškom od pištolja... Sve je jako čudno i nerazjašnjeno. Videla sam da ima povredu glave sa leve strane, a on je ležao na desnoj. Kako je moguće da padne uredno na pločnik, a ne dalje - kaže Lidija.
Aranđelova majka dodaje da je inspektor bez ikakve istrage i obdukcionog nalaza rekao da je suicid u pitanju.
- Ne znam samo na osnovu čega je to rekao. Niko se nije bavio dvojicom muškaraca u tamnim majicama koji su se predstavili mojoj ćerki kao policajci. Oni su odmah nestali sa lica mesta i odvezli se u velikom džipu zatamnjenih stakala - naglašava Lidija Majkić.
Na pitanje ko je imao interes da ubije njenog sina, kaže:
- Ne mogu da kažem tačno, ali mislim da je u pitanju otmica ili finansijska korist. S obzirom na vrstu posla kojim se bavi moj suprug Milorad Majkić, našoj deci su trebale adekvatne mere zaštite. Moj sin nije imao obezbeđenje, a nemaju ga ni ostali članovi porodice. Da je imao adekvatnu zaštitu, ovo se ne bi dogodilo.
„Lažni policajci odjurili džipom“
Aleksandra (23), najstarija Lidijina ćerka, kaže da je na dan pogibije čula svoju sestru Anđelu (22) kako zapomaže da se zove Hitna pomoć.
- Mahinalno sam otišla na ulicu i videla Aranđela na pločniku. Mislila sam da je onesvešćen. Opipala sam mu puls. Nije bilo krvi, a tamo je bio neki čovek koji je branio mojoj mlađoj sestri da priđe. Mi smo vrištale. Vikala sam: „Živ je, još je živ”, a taj čovek je govorio: „Smiri se, smiri se, ja sam iz policije”.
Rekao je mlađem muškarcu: „Brzo, brzo, zovi vozilo!”, a onda su otišli. Svima su nepoznati u kraju - kaže Aleksandra i navodi da je telo njenog brata bilo položeno vertikalno uza zid.
- Da je pao sa krova, imao bi prelome po čitavom telu, a ne samo na glavi, a ni telo mu ne bi bilo u tom položaju - dodaje Aranđelova sestra. „Ne mogu se pomiriti sa tim da nije živ“
„Mnogo sam vezana za decu i uvek sam im bila posvećena. Ako je intenzitet porođajnog bola 10, ovaj je mnogo više od toga, razara. Nikad se neću pomiriti sa tim da Aranđel nije živ”, kaže Lidija Majkić, koja se odmah nakon što je zatekla Aranđela kako beživotno leži na pločniku, sklonila iz Radanske 41 sa svojim ćerkama kod sestre u mali stan u centru grada.
