Jo Bentfeld, rođen kao Hans-Joahim Blankenburg, oduvek je želeo da živi u netaknutoj prirodi bez buke i vreve. 1932. Iako je radio kao stolar i policijski komesar, uspeo je na kraju da ispuni svoj san iz detinjstva.
Pre oko 40 godina prvi je rešio da se osami. Otišao je u Skandinaviju, ali za njega ti krajevi nisu bili dovoljno usamljeni. Smetali su mu turisti kojih je leti previše, pa je rešio da ode još dalje. U Kanadi, blizu granice sa Aljaskom, našao je ispunjenje sna o samoći. Pratio je put koji je otvoren samo nekoliko meseci godišnje, a kada je stigao do kraja, još tri dana se probijao kroz divljinu Jukona da bi najzad našao mesto koje će postati njegov dom.
Neko vreme mu je društvo pravila supruga Sabine, koju je upoznao u Nemačkoj, gde povremeno dolazi da bi predstavio svoje knjige. U međuvremenu su se razveli i Bentfeld je ponovo sam. Za 30 godina, koliko živi u kolibi na jezeru, posetilo ga je oko 30 ljudi, među njima njegova dva sina s porodicama, novinari i mala filmska ekipa, koja je snimila video o njegovom životu.
Bentfeld kaže da je “sam svoja domaćica” i da zbog toga pre podne obavlja kućne poslove: kuva, pere, krpi itd. Druga polovina dana rezervisana je za lov, ribolov i pešačenje. Kada sve to uradi, “pusti mozak na ispašu”.
Sve što mu je potrebno sam lovi, skuplja, ili pravi, pa su mu troškovi života veoma niski: oko 300 evra godišnje odlazi na brašno, kafu, začine i, naravno, municiju.
"Sve ostalo nalazim u prirodi. Lov, ribolov, bobičavi plodovi, gljive i povrće iz prirode", kaže on.
Ovakav način života, naravno, nosi i izvesne rizike: neizlečive bolesti, nagle promene vremena i divlje životinje mogu imati koban ishod. Joa to mnogo ne brine.
"Ja sam neizlečivo zdrav i proveo sam 30 godina bez lekara u bespuću divljine. Sledeće indijansko selo udaljeno je sedam dana pešice kroz prašumu", kaže.
Iako ima već 85 godina, u dovoljno je dobroj formi da može sam da preživi. Svež vazduh i svakodnevni poslovi u prirodi očigledno usporavaju starenje i propratne tegobe. Ne brinu ga ni medvedi i vukovi koji lutaju kanadskim šumama.
"Na severu nema opasnih životinja, samo neopreznih, glupih ljudi", izjavio je u intervjuu.
Bentfeldov moto glasi: “Odsustvo potreba je majka slobode”. Daleko od potrošačkog društva izgradio je vlastiti raj. Na pitanje kakav je osećaj živeti slobodno u samoći u Kanadi, Bentfeld odgovara na najlepši mogući način:
“Euforičan, kao da lebdite na ružičastim oblačićima.”
Ono najlepše u tome za njega je svaki novi dan bez ljudi. Ipak priznaje da ima nešto što mu nedostaje: svakodnevnih 2,5 deci piva “Trolinger” koje je "Bog dozvolio svakom Švabi”.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/ Foto: Youtube/Printscreen
