Na današnji dan, 23. avgusta 1942. godine počela je bitka za Staljingrad. Reč je o jednoj od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu, i u ljudskoj istoriji uopšte. Borbe za današnji Volgograd, koji je tada nosio ime po komunističkom diktatoru, potrajaće sve do početka februara 1943. kad će nacistički agresor slomiti zube na ovom gradu i predati svoje snage što se danas smatra prekretnicom u ratu.
Zašto je Hitleru bio važan Staljingrad?
Nemački napad na SSSR počeo je 21. juna 1941. godine i, grubo gledano, kretao se u tri osnovna smera. Jedan deo vojske za cilj je imao Lenjingrad na severu koji će pod opsadom biti gotovo 900 dana. Glavni cilj nemačkih snaga bila je, jasno, Moskva. Na jugu je delovala nemačka Šesta armija pod zapovedništvom Fridriha Paulusa. Takozvani Blickrig, kojim je Hitler godinu dana ranije pokorio celu zapadnu Evropu, korišćen je i u Rusiji.
Nemačka i Rusija su od 1939. imali Sporazum o nenapadanju potpisan baš 23. avgusta, a u spomen na to proglašen je Evropski dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima. Zbog toga je Hitlerov napad u junu 1941. godine iznenadio Staljina. Nemačka vojska napredovala je značajnom brzinom i vrlo brzo će front da se pomeri duboko u unutrašnjost SSSR-a. U zimu 1941. godine sovjetske snage su odbile nemački napad prema Moskvi, ali upravo će krvava bitka kod Staljingrada predstaviti pravu prekretnicu u ratu.
Osim što je imao simbolično značenje (jer je nosio Staljinovo ime), Staljingrad je imao i strateški značaj. Smešten na Volgi, Staljingrad se nalazio na putu prema naftom bogatom Kavkazu. Osvajanje tog grada oslobodilo bi put nemačkim snagama dalje na istok čime bi SSSR-u bio zadat novi veliki, možda i smrtonosni udarac. S druge strane, nafta je i
Nemačkoj bila itekako potrebna jer je bilo sve jasnije da će se rat odužiti pa
je osvajanje Staljingrada i Kavkaza postalo važnije i od same Moskve.
Zapravo, sam datum početka bitke teško je odrediti, ali s vremenom je baš današnji dan počeo da se uzima kao početak. Nemačke snage predvodio je pomenuti Paulus koji je imao više od 200.000 vojnika. Njima su se pridružili kvislinzi poput Rumuna, Mađara, Italijana, ali i pripadnici vojske NDH.
Krajem avgusta počinje žestoko bombardovanje Staljingrada u kome će poginuti na desetine hiljada civila. Grad je praktično već u ranoj fazi bitke sravnjen sa zemljom, ali to će se kasnije pokazati kobnim za Nemce. Naime, nemačke snage brzo su ušle u grad, ali uskoro će početi borba za svaku ulicu, kuću, a ponegde i sprat zgrade. Sve nemačke taktike, od brzog napada avijacijom do zauzimanja područja tenkovima ovde su se pokazale besmislenim.
Tenkovi jednostavno nisu mogli da se probijaju razorenim ulicama, a veliki problem su predstavljali snajperisti. Skriveni po ruševinama, sovjetski snajperisti zadavali su strašne psihološke udarce nemačkim vojnicima. U tim borbama posebno se istakao Vasilij Zajcev, sovjetski snajperista po kome je snimljen poznati film "Neprijatelj pred vratima".
Veliku prednost u odbrani sovjetskim snagama predstavljala je reka Volga. Iako su je Nemci više puta prelazili, nisu uspeli da ostvare značajnije uspehe. Uskoro se bližila zima.
Krajem novembra i u decembru 1942. godine sovjetske snage pokreću više uspešnih protivnapada čime nemačke jedinice potiskuju van grada. U međuvremenu je sovjetski general Georgij Žukov okupio značajne snage koje su početkom 1943. godine trebalo da poteraju nemačku vojsku što dalje od grada. Nemci su sledećih nedelja pružali žestok otpor pa se na kraju dogodilo da je jedan deo nemačkih snaga ostao okružen u samom gradu.
Bilo je jasno da se nemačkoj 6. armiji sprema poraz, a Sovjeti su im ponudili povoljne uslove za predaju.
Ipak, Hitler za predaju nije želio ni da čuje. Štaviše, 30. januara 1943. godine Paulusa je unapredio u feldmaršala verujući da, pošto nikad nijedan feldmaršal nije bio zarobljen, to se neće dogoditi ni njemu. Međutim, Paulus se predao, a otpor većine vojnika završen je 2. februara 1943. godine.
Time je završena Staljingradska bitka, višemesečna krvava borba kakvu svet do tada nije video. Ujedno, bila je to i ratna prekretnica. Od tog trenutka pa do kraja rata, nemačke snage će pomalo, ali nezaustavljivo, biti potiskivane natrag prema Nemačkoj.
Jasno, ovaj krvavi sukob rezultirao je stotinama hiljada mrtvih. S strane nacista poginulo je ili ranjeno oko 750.000 vojnika. Preko 100.000 ih je zarobljeno. I sa sovjetske strane poginulo je, ranjeno ili zarobljeno oko 750.000 ljudi. Osim toga, stradalo je i na desetine hiljada civila. Prave brojke zapravo se verovatno nikad neće znati.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Index.hr Foto: Profimedia
