BUDIMPEŠTA - Evropski kontinent se uzburkao ovog leta, a trvenja i svađe između pojedinih zemalja prete da prerastu u pravi diplomatski rat.
Dok sukob Brisela i Poljske traje već mesecima, a Nemačka i Turska sve oštrije i jače napadaju jedna drugu, izbio je i potpuno neočekivani sukob između Mađarske i Holandije.
Ulje na vatru u odnosima Evropske unije i njene članice Poljske poslednji je dolio, i to juče, francuski predsednik Emanuel Makron.
Protiv interesa EU
"Poljska danas nije zemlja koja može Evropi da pokaže put, već zemlja koja je odlučila da radi protiv evropskih interesa, pa će završiti na margini bloka" , rekao je on.
Ove reči dočekane su oštrom kritikom iz Varšave.
"Možda su njegovi arogantni komentari rezultat manjka političkog iskustva", rekla je Beata Šidlo, poljska premijerka, dok su ga njeni ministri nazvali neznalicom.
Nikad u Uniju
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je prošle sedmice sve Turke u Nemačkoj da na izborima glasaju protiv tri glavne partije, što je Berlin video kao mešanje u suverenitet i unutrašnju politiku, pa su usledile razmene uvreda i pretnji.
"Jasno je da u ovom stanju Turska nikad neće postati članica EU. Ne zato što ih mi ne želimo, već zato što se turska vlada i Erdogan brzo udaljavaju od svega onog za šta se zalaže Evropa", rekao je Zigmar Gabrijel, ministar spoljnih poslova Nemačke.
Teroristi
Neočekivani sukob između Holandije i Mađarske izbio je kad je ambasador u Budimpešti Gajus Šelem rekao da vlada mađarskog premijera Viktora Orbana deluje isto kao i muslimanski teroristi. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto zbog toga je mađarskog ambasadora u Holandiji povukao „na konsultacije“.
"To je najradikalniji potez u diplomatiji", naveo je Sijarto i zatražio odlučno odbacivanje optužbi i javno izvinjenje holandske vlade.
Bregzit
DŽONSON NE PRIHVATA DUG
Neprestani sukob u Evropi predstavljaju i pregovori Velike Britanije o izlasku iz EU. Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson tako je juče odbacio procene Brisela o dugu koji njegova zemlja treba da plati Uniji zbog izlaska iz nje.
"Mi ne treba da platimo ni peni više i ni peni manje od onog što smatramo našim zakonskim obavezama", rekao je on odbacujući tvrdnje da će ih to koštati 100 milijardi evra.
NE PROPUSTITE
Kurir / E.K.
Foto: Fonet, AP
