Bivši agent Mosada Viktor Ostrovski detaljno je otkrio kako i zašto ova tajna služba operiše širom sveta i to veoma uspešno. A Mosad ništa ne prepušta slučaju kada je reč o službi. Sve počinje detaljnim ispitivanjem potencijalnih agenata.
"Gurnut sam u jednu malu kancelariju ured gde je sedeo neki stranac sa nekoliko papira ispred sebe. "Imamo tvoje ime iz računara" rekao je čovek. "Ti zadovoljavaš naše kriterijume. Znamo da si spreman da služiš svojoj zemlji, ali postoji način na koji to možeš da činiš još bolje. Jesi li zainteresovan?" "Pa, da. Zainteresovan sam. O čemu se radi?" "Prvo o čitavom nizu testova, da vidimo odgovaraš li nam. Zvaćemo te”, opisao je Ostrovski u svojoj knjizi "Mosad - Bivši agent otkriva akcije i metode izraelske tajne službe"
Bilo je to negde 1977. godine i već tada je Mosad održavao detaljne baze podataka o raznim vojnicima koji bi potencijalno mogli da počnu da rade za njih. Naravno, prošlo je nekoliko nedelje pre nego su Ostrovskom uopšte rekli da ga proveravaju za Mosad.
NE PROPUSTITE
"Ispunio sam na stotine formulara sa pitanjima tipa hoćeš li smatrati sebe lošim, opakim, ako budeš morao nekoga da ubiješ za svoju zemlju? Smatraš li da je sloboda važna? Postoji li išta važnije od slobode?" Takve stvari su pitali. S obzirom da je bio sasvim siguran da se Mosad krije iza svega, bilo je jasno kakve odgovore žele. A Viktor je želeo da uđe. Pošto-poto. Ovakvi susreti održavali su se svaka tri dana i tako tokom četiri meseca. Jednom je bio podvrgnut opsežnom medicinskom pregledu u vojnoj bazi. Kada se u izraelskoj vojsci odvijaju pregledi, tvrdi Ostrovski, čovek najčešće stoji u redu sa još 150 drugih tipova. Kao u nekoj fabrici.
"Ali, ovde su imali 10 prostorija za testiranje. U svakoj je bio doktor i medicinska sestra, i svi su čekali - samo njega. On je bio jedini. Svakom timu trebalo je oko pola sata za mene. Obavljali su preglede, svake vrste. Imali su čak i jednog - zubara. Pored toliko pažnje, sam - sam se sebi učinio važnim" priča on.
NE PROPUSTITE
"Nakon svega toga, još uvek nisam imao preciznijih informacija o poslu koji su mi svakako hteli dati. Uprkos tome, želeo sam ga, po svaku cenu uzeti - pa šta god bude", piše Ostrovski. Trebalo je da Ostrovski nastavi obuku, ali tada su mu rekli da će morati jedan deo da provede daleko, udaljen od svoje porodice, što mu nije bilo prihvatljivo. Nakon nešto nagovaranja je ipak pristao, pa su ga osam meseci konstantno zvali na telefon. Nisu hteli da mu kažu ni za šta ga pripremaju, ali je nakon pristupanja Mosadu saznao da je reč o KIDON-u, jedinici obučenoj za ubistva.
Godine 1981. napustio je mornaricu, nakon što se već osećao početak libanskog rata. S obzirom da je bio grafičar, odlučio je da se osamostali izrađujući obojena prozorska stakla. Izradio ih je nekoliko i pokušao da proda, ali vrlo brzo je shvatio da oslikana prozorska stakla nisu naročito tražena u Izraelu, delimično i zbog toga jer to ljude podseća na crkve. Ali neke je ljude zanimalo kako se izrađuju, pa je trgovinu pretvorio u školu. Onda mu je 1982. godine stigao telegram sa telefonskim brojem koji je trebalo da nazove narednog četvrtka između 9 i 19 sati. Trebalo je da traži Deboru. Nazvao je. Dali su mu adresu u prizemlju Hadar Dafna Centra, jednog kancelarijskog tornja na bulevaru Kralja Saula u Tel Avivu - kasnije je saznao da je to Glavni štab Mosada, jedna od onih sivih, neuređenih, bezličnih, ružnih betonskih zgrada, koje su tako omiljene u Izraelu. Ušao je u predvorje. Desno je bila banka, a levo na zidu je visio mali znak koji nije izazivao nikakvu sumnju: Služba bezbednosti - regrutacija.
"Došao sam sat vremena ranije, jer sam bio tako uzbuđen. Otišao sam u kafeteriju na drugom spratu te zgrade, gde je i posetiocima bio dopušten pristup. Na bočnoj strani zgrade postoje neke privatne radnje, što čitavom kompleksu daje izgled centra za kupovinu. Mosadov Glavni štab je koncipiran kao zgrada u okviru jedne zgrade. Naručio sam tost-sendvič - to neću nikada zaboraviti. Dok sam jeo, osvrnuo sam se oko sebe, pitajući se - je li iko oko mene išta naručio", napisao je Ostrovski u svojoj knjizi.
Nakon pomalo uobičajnog obroka, pozvali su ga duboko u podrume zgrade.
Tamo ga je čekao početak novih testova.
"Tražimo ljude. Naš glavni zadatak je spasavanje i zaštita Jevreja širom sveta. To je naporan posao, a može biti i - opasan. Više ne mogu da ti kažem pre nego što te podvrgnemo određenim testovima". Zatim mi je objasnio da će me nazvati nakon svake serije testova. Ne položim li jedan jedini test, mogu da zaboravim posao. Prođem li, dobiću uputstva za sledeći test.
"Zakažeš li, ili odustaneš, ne smeš više da nas kontaktiraš. Ne postoje instance za žalbe. Mi odlučujemo i sa time se sve rešava. Je li jasno?" "Da". "Divno. Za dve nedelje želim da te vidim ovde u 9 sati, da možemo da otpočnemo sa testovima".
"Znači li to da ću od tada retko viđati svoju porodicu?" "Ne". "Dobro. Biću tu za dve nedelje".
Tim razgovorom zapravo je počelo pravo testiranje za Mosad. Mesecima su proveravali koliko dobro govori engleski, koliko je upoznat s tada aktuelnim događanjima, ali su proveravali i njegovu suprugu. Ne smeju sebi da dopuste i najmanji negativan uticaj na nekog agenta.
"Čovek koji me intervjuisao zvao se Uzi. Kasnije sam ga bolje upoznao. Bio je to Uzi Nakdimon, šef Odeljenja za regrutaciju. Pre poslednjeg testa hteli su se da sretnu i sa Belom. Susret sa njom trajao je 6 sati. Uzi je pitao sve moguće, ne samo o meni, nego i o njenoj političkoj prošlosti, njenim roditeljima, njenim vrlinama i manama, i vrlo detaljno o njenom stavu prema izraelskoj državi i njenom položaju u svetu. Prisutan je bio i jedan psihijatar - u svojstvu tihog posmatrača."
Tek nakon svega toga je Ostrovski počeo sa stvarnom obukom. Pomalo humoristično je opisao da je bio uveren da je on najbolji na svetu kada je prošao sve te silne testove i kada su mu obećali veću platu i bolje uslove rada.
"Imao sam osećaj da sam nešto posebno, ali, kasnije sam saznao da je na hiljade ljudi bilo intervjuisano. Otprilike svake 3 godine održavaju kurs, kada skupe dovoljno ljudi. Na kraju ih ostane 15. Ponekad prođu svi, a ponekad niko. Ne postoji prethodno utvrđeni rezultat. Kažu da za svakog od 15 "propuštenih" ljudi, ispituju 5.000 njih. Oni biraju prave ljude, a ne pošto-poto i najbolje. To je bitna razlika", naglašava Ostrovski u knjizi.
(Kurir.rs/Express.hr/R.Okić)
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO:Svekar umešan u ubistvo pevačice? Njegov mobilni pronađen na mestu zločina!
