U udaljenom finskom selu, muškarac Juha Jarvinen dobija novac, a ne daje ništa zauzvrat. Svakog meseca, oko 560 evra stiže na njegov račun u banci, bez ikakvih obaveza. Novac može da koristi za šta god želi. Ko je davalac? Vlada iz Helsinkija. Ne, ne radi se ni o kakvoj šali.
On je deo eksperimenta koji bi mogao da pomogne da se oblikuje budućnost zapadnog sveta.
Prošlog Božića, Jarvinena je izabrala država kao i 2.000 nezaposlenih za probni eksperiment univerzalne osnovne plate. Univerzalna osnovna plata (UOP) je politika davanja ljudima novca, a ne uzimanja ništa zauzvrat. To je ideja koja je zaintrigirala i levičare kao što su Berni Senders i plutokrate iz Silikonske doline kao što su Mark Zakerberg i Ilon Mask.
U dugoj recesiji nakon kraha banaka, to je jedna od alternativa koja je izgledala primamljivo. Teško da iko u ovom trenutku može da zna kako će to da izgleda u stvarnosti, ali Finska je prva evropska država koja je pokušala. To nije "čisti" UOP koji bi svima, pa čak i milijarderima, davao isti startni novac. Finska neće objavljivati rezultate projekta dok se ne završi krajem sledeće godine.
Kada pitate Jarvinena kakvu razliku je napravio besplatan novac za njega, i on vas odvede u njegovu radionicu. U njoj je oprema za pravljenje filmova, tabla na kojima crta koncept za umetničku verziju "Airbnb", i mala sobica u kojima pravi šamanske bubnjeve koje prodaje i za do 900 evra.
Sve to radi dok pomaže svojoj ženi da odgajaju njihovo šestoro dece. Besplatan novac ga je motivisao da radi više nego ikad.
Ništa od toga ne bi bilo moguće bez UOP. Do ove godine, Jarvinen je bio na socijali. Iako je imao gomilu ideja, nije mogao da realizuje nijednu zbog straha od birokratske rigidnosti.
Jarvinen je bio zarobljen u ponižavajućem sistemu koji mu je omogućavao da se jedva prehrani i što je još gore, bez tračka nade da će ispuniti svoje snove.
Šta se promenilo? Nije novac u okviru UOP, jer 560 evra u Finskoj je manje od petine od prosečne plate u privatnom sektoru. "Morao bi da budeš mađioničar da bi preživeo sa toliko novca", priča Jarvinen koji nema problem da za sebe kaže da je siromašan.
Međutim, oslobođenje je bilo u uklanjanju uslova za dobijanje novca. Ako tako žele, Finci koji koriste UOP mogu samo da uzmu novac i ne urade ništa drugo. U Jarvinenovom slučaju, taj novac ga je oslobodio osećaja i straha od kompletne bede, što ga je oslobodilo da radi ono što misli da treba.
Sa druge strane, mnogi smatraju da je ideja socijalne sigurnosti sistem koji izvlači novac i daje ga lenštinama na dnu društva.
Tretiranje siromašnih kao kriminalaca u nastajanju, socijalni sistem predstavlja kao deo kriminalnog sistema. To znači da treba proglasiti ljude koji umiru sposobnima za rad. To ostavlja nemoćne ljude u strahu od naredne procene njihove sposobnosti za rad, a nezaposleni se kažnjavaju bez valjanog razloga.
I sve to nema skoro nikakvog smisla. Birokratija pojede sve što je ušteđeno reformama, i toliko je života uništeno, a da je jedva išta ušteđeno.
Da je u Finskoj vladala takva filozofija, nikada ne bi krenuli u ovaj eksperiment, i Jarvinen ne bi mogao da sanja o desetinama šema za poslovne ideje.
Finsko rešenje treba pratiti po svaku cenu, a ne zlostavljati ljude samo zato što su siromašni, smatra novinar Gardijana.
Kurir.rs/Gardijan Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
