Ovo je drugo pismo zabrinutih naučnika koje je potpisalo 1.700 istraživača. Ali, današnja slika je mnogo drugačija nego što je bila 1992, od kada su svi identifikovani problemi uvećani.
Čovečanstvo se još uvek suočava sa egzistencijalnom pretnjom potrošnje ograničenih prirodnih izvora zbog ubrzanog porasta broja stanovnika. Ni naučnici, ni mediji ni građanji ne rade dovoljno da se bore protiv toga, kaže se u pismu.
Ako svet ne deluje uskoro, čekaju nas katastrofalni gubici biodiverziteta i užasna beda. Samo se stanje rupe u ozonskom omotaču poboljšalo od vremena otkako je napisano prvo pismo, koje je sada primer šta se sve može dogoditi u razmaku od dve i po decenije.
Ozonska rupa se smanjila, ali je svaka druga pretnja zato narasla i neće proći dugo dok te promene ne postanu nepovratne. Ima nekih razloga za nadu, ali čovečanstvo ne radi ni približno dovoljno i uskoro neće moći da preokrene svoju sudbinu, kažu naučnici.
Osim ukidanja hemikalija koje uništavaju ozon, povećano je korišćenje energije generisane iz obnovljivih izvora, ali je to daleko nadmašeno ponašanjima koja nanose štetu planeti.
Količina pijaće vode po glavi stanovnika u svetu smanjila se za 26 posto, Broj “mrtvih zona” u okeanima, u kojima malo šta može da preživi od zagađenja i nedostatka kiseonika, povećao se za 75 posto. Skoro 120 miliona hektara šume je izgubljeno.
Globalne emisije štetnih gasova i prosečne temperature pokazuju stalni, značajan rast. Ljudska populacija je porasla za 35 posto, Ukupni broj sisara, reptila, vodozemaca, ptica i riba u svetu pao je za 29 posto.
" Uskoro će biti prekasno da skrenemo sa naše padajuće putanje, a vreme ističe. Moramo shvatiti da su Zemlja i njen život naš jedini dom", stoji u pismu.
Upozorili su da nam predstoje katastrofalne klimatske promene, uništenje šuma, masovno izumiranje vrsta, mrtve zone u okeanima i nedostatak pijaće vode.
“Čovečanstvu se sada daje druga šansa… Mi ugrožavamo našu budućnost jer ne zauzdavamo našu intenzivnu i geografsko-demografski nejednaku potrošnju i ne shvatamo da je stalni, brzi rast populacije osnova mnogih ekoloških i čak društvenih pretnji”, stoji u pismu koje je podržalo 15.364 naučnika iz 184 zemlje.
Autori su se pozvali na podatke vladinih agencija, neprofitnih organizacija i individualna istraživanja da ukažu da našoj planeti preti “značajna i nepovratna šteta”.
Kurir.rs/Indipendent
Foto Shutterstock
NE PROPUSTITE
