BBC objavio kratak video-snimak pod naslovom "Zašto je Jerusalim bitan", u kom se kaže da je taj sveti grad u srcu izraelsko-palestinskog konflikta.
I najmanja promena vezana za taj grad i njegovu teritoriju vodi ka sukobima. "Zato, šta se ovde dešava, stvarno je važno", navela je novinarka BBC-ja.
Jerusalim pre svega ima ogroman religijski značaj. U njemu su najstarija svetilišta i Jevreja i muslimana i hrišćana. Ali to znači i da ima veliki politički značaj.
Izraelci Jerusalim smatraju svojom nastarijom nepodeljenom prestonicom. Kada je formirana država Izrael 1948, glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima. Ali tek u ratu sa arapskim zemljama 1968. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo u kom je čuveni Stari grad, i kasnije ga aneksirao.
Takav potez Izraela, međutim, nije dobio međunarodno priznanje, što je posebno frustriralo izraelske zvaničnike.
A šta kažu Palestinci? Naravno, oni imaju drugačije mišljenje. Oni hoće istočni Jerusalim kao svoju prestonicu i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestinaca, u kojima je glavnu ulogu do sada imala Amerika.
Sada kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da prizna Jerusalim za prestonicu Izraela sve će biti drugačije.
Smisao dosadašnjih napora da se reši vekovni sukob tako što će se oformiti palestinska granica i država na granicama Izraela prema raspodeli teritorije pre 1967, sada više nemaju smisao, smatraju mnogi stručnjaci.
Međunarodni zvaničnici već godinama zastupaju stav da se bilo koja promena vezana za Jerusalim mora doneti kroz pregovore dve strane i koja mora biti obostrano prihvaćena. Zato mnoge zemlje svoje ambasade imaju u Tel Avivu ili oko Tel Aviva, koji je zvanični glavni grad Jerusalima, a u Jerusalimu imaju samo konzulate.
Premeštanje ambasade
Priznavanje Jerusalima vodi ka premeštanju ambasade SAD iz Tel Aviva u taj Sveti grad, čime bi se "zacementirao" izraelski suverenitet nad njim.
Logistički gledano, selidba bi bila veoma jednostavna. U Jerusalimu već postoji američki konzulat, dok je ambasada i dalje u Tel Avivu. Amerikanci bi jednostavno zamenili imena i funkcije dve zgrade: konzulat u Jerusalimu bi postao ambasada, a ambasada u Tel Avivu bi postala konzulat. Jedino bi ambasador morao da se preseli iz svoje rezidencije.
"Nerazumljivo je šta je Tramp želeo ovom odlukom. On sada ispunjava ulogu miksera koji uzbuđuje čitav region. Jerusalim je sveto mesto za muslimane, hrišćane i Jevreje. Ovakav korak je poseban za ovaj region, poput upaljene šibice. Lideri pokreta ne treba da raspiruju konflikt, već uspostave mir. Ako Tramp smatra da je tako jak, i samim tim u pravu, onda greši. "Jak" ne znači "u pravu", rekao je turski lider.
U svetom gradu živi oko 850.000 ljudi: 37 odsto su Arapi, a 61 odsto Jevreji. Jevrejska populacija uključuje i oko 200.000 ultraortodoksnih Jevreja, dok ostatak čine cionisti i sekularni Jevreji. Arapi hrišćanske veroispovesti čine 1 odsto stanovništva.
Što se Palestinaca tiče, veliki deo njihove populacije nastanjen je upravo u istočnom Jerusalimu. Većina naselja su potpuno i strogo podeljena na izraelske i palestinske, ne računajući par "pomešanih" izuzetaka.
Kurir.rs/BBC/CNN Foto: EPA
NE PROPUSTITE
