Međutim, noviji dokazi ukazuju na to da je potreba za njim sve veća. Pesak se koristi kao ključni sastojak u proizvodnji stakla, elektronike i, što je najvažnije u proizvodnji betona, ali sve veća potreba za građevinskim materijalima dovela je do toga da su zalihe peska u nekim delovima sveta sve manje.
Pesak i šljunak su trenutno najefikasniji materijali u svetu po težini, ali s obzirom na to da oni nastaju erozijom hiljadama godina, potražnja počinje da nadmašuje snabdevanje.
Programi Ujedinjenih Nacija za zaštitu životne sredine ukazali su još 2012. godine da će samo u toj godini širom planete biti upotrebljeno oko 30 milijardi tona peska samo za prozivodnju betona, što je dovoljno da se sagradi 27 metara visok i 27 metara širok zid oko ekvatora.
I dok se naučnici bude sa novom problemom, jasno je da je oskudica u pesku pitanje sa značajnim socio-političkim, ekonomskim i ekološkim posledicama.
U SAD, proizvodnja peska porasla je za 24 odsto tokom poslednjih pet godina, a cela industrija peska vredna je čak devet milijardi dolara. I u Evropi raste potrošnja, ali najveće tržište je Azija, gde već godinama unazad cveta građevnska industrija.
Ogromna gradilišta otvaraju se širom Kine i Indije, a najveći svetski uvoznik peska je Singapur i to zahvaljujući činjenici da nasipanjem mora širi svoju teritoriju. Samo tokom poslednjih 40 godina, ta zemlja povećala je svoju površinu za 130 kvardratnih kilometara. Pesak kojim je Singapur nasipao more uglavnom je uvožen iz susednih Indonezije i Malezije, ali i iz Vijetnama i Kambodže. Te zemlje u međuvremenu su zabranile izvoz peska, zbog čega je on poskupeo sa 2,55 evra po toni, na vrtoglavih 161.
Sve ovo dovelo je do toga na svoje mesto na tržištu peska pronađe i mafija.
Pesak se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao naročito surova i beskrupulozna. Bande kradu pesak direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima ga tovare u džakove pa mazgama prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.
- Peščane mafije su postale poseban problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno - objašnjava naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centara za integrativno istraživanje biodiverziteta.
Samo jedna od posedica nestajanja peska na planeti je povećana opasnost od prirodnih katastrofa kao što su cunamiji ili oluje. To je možda najočiglednije bilo na Šri Lanki gde su talasi tokom cunamija 2004. godine bili značajno veći i razorniji nego što bi to bio slučaja da nije bilo intenzivnog vađenja peska.
Kurir.rs / Independent.co.uk
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Evo ko je izneo šokantne tvrdnje da je radikal Spaho poslanicima podvodio prostitutke!
