icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(VIDEO) ISTINITA PRIČA O MOBI DIKU: Kada je kit uništio brod, mesecima su lutali morem, a na kraju su i jeli jedni druge
Foto: YT Printscreen

JezivO

(VIDEO) ISTINITA PRIČA O MOBI DIKU: Kada je kit uništio brod, mesecima su lutali morem, a na kraju su i jeli jedni druge

Planeta

Njegovo ime kao da mu je već dodelilo sudbinu koja ga je očekivala, ali je priča Ovena Kofina (Owen Coffin - Oven Mrtvački sanduk) ipak ostala besmrtna u delu Hermana Melvila, Mobi Dik. 

Oven, rođen 1802. sin Nensi i Hezekiana Kofina, još je kao tinejdžer postao mornar te je vrlo brzo završio na prekookeanskim plovidbama. Nažalost, jedna od njih već mu je sa 17 godina života došla glave. Oven je bio pomoćni mornar na brodu Eseks iz Nantakita, kitolovcu koju se zaputio u Tihi okean na ekspediciju lovljenja kitova 1819. godine.

Brodom je komandovao njegov rođak, Džordž Polard Mlađi. U novembru 1820.g., plen je postao opasan neprijatelji - Eseks je potopio ogroman kit, koji je brod udario dva puta. Član posade Oven Čejs opisao je drugi, finalni udar:

 

"Okrenuo sam se i video ga kako prilazi dvostruko većom brzinom od normalne, a činilo se da dolazi pun beskrajnog besa, žedan osvete u svakom mogućem obliku. Voda se odbijala od njega i letela na sve strane dok je on neprestano i nasilno udarao repom o površinu. Činilo se da mu pola glave viri iz vode i upravo je na taj način došao do nas i ponovo udario brod. Kit je probio trup broda usred samog Pacifika, a Eseks je ubrzo potonuo."

Posada je u prvi tren uspela da sačuva pribranost i živu glavu pobegavši na malim drvenim čamcima za spasavanje. Sa sobom su imali zalihe hrane dovoljne za dva meseca preživljavanja.

Ipak, na njihov svakodnevni jad i očaj - dva meseca su prošla, ali ih niko nije spasao. Do januara 1821., gotovo sasvim izgladneli članovi posade, počeli su da jedu one koji su prvi preminuli. Slamka je odlučila ko će živeti Kad i od njihovih tela više ništa nije ostalo, preostala četvorica ljudi u čamcu dogovorila su se kako će izvlačit slamke. Ko izvuče najkraću, toga će zaklati nožem i pojesti - inače će sva četvorica umreti od gladi.

Oven Kofin je "izgubio" na toj lutriji, izvukavši najkraću slamku. Kapetan se dobrovoljno prijavio da ga zameni u tom žrtvovanju, ali je hrabri Kofin odbio, govoreći da je "to ispravno da bi drugi mogli da žive".

 

Njihov čamac je napokon uočen na obali Južne Amerike, 23. februara 1822. - pošto je 92 dana proveo plutajući na okeanu. Herman Melvil naveo je potonuće Eseks kao glavnu inspiraciju za svoje remek delo, Mobi Dik.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: YT Printscreen

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...