Ali narandžasta uniforma okovanih zarobljenika za većinu na planeti i dalje je simbol mučenja, osionosti i nepoštovanje međunarodnih zakona od strane SAD, dok je za Trampa, baš kao i za njegove prethodnike, Džordža Buša i Baraka Obamu - neophodnost.
Dvadeset Avganistanaca iz Kandahara, zarobljenih pod sumnjom da su talibani i članovi terorističke mreže Al Kaide, prebačeno je u američku vojnu pomorsku bazu Gvantanamo na jugoistoku Kube 11. januara 2002, tačno pre 16 godina. Tad je započela politička i humanitarna noćna mora zvaničnog Vašingtona, od koje se, ipak, ni danas ne odustaje.
Oni koji su u bazu dovedeni ne podležu američkim zakonima i pravosuđu. Nekadašnji ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld objasnio je, u ime države, da se ti ljudi "ne posmatraju kao ratni zarobljenici već nezakoniti borci" i da "ne uživaju prava po Ženevskoj konvenciji". Aktuelni američki predsednik Donald Tramp im pridodaje termin "opasni kriminalci".
Neograničeno lišavanje slobode bez sudskih procesa i dalje je na snazi: od 779 zatvorenik u Gvantanamu, još četrdesetak njih očekuje poslednju reč sudbine. Petorica su tamo mada protiv njih nije dokazana nijedna optužnica, 26 još nije optuženo.
Za prvih 15 godina postojanja u Gvantanamu je samo 9 zatvorenika osuđeno za neki zločin.
Najnovija sumorna statistika pokazuje da je najmlađi zatvorenik imao samo 13 (ukupno uhapšeno 21 dete), a najstariji 89 godina. Sedmorica nisu mogla da prežive svakodnevna mučenja, pa su digla ruku na sebe. Najmlađi među njima, Jaser Tatal al Zahrani, imao je samo 16 godina kada se našao u logoru. Sebi je oduzeo život kada je napunio 21.
Od posledica torture jedan zatvorenik je doživeo srčani udar i umro, a jedan je oboleo od kancera, koji ga je i dotukao..
Od 2009. u tridesetak država sveta premešteno je 100 pritvorenika: u našu zemlju su stigla dvojica koja, po sopstvenom priznanju, i boravak u Srbiji doživljavaju kao novi zatvor. Trebalo je da stigne još jedan, ali je odbio da se ukrca u avion, bez obzira na to što mu je rečeno da mu se porodica već nalazi na ovim prostorima.
Muhamad Bavazir ostao je u logoru.
Dolazak prokaženih muslimana izazvao je pre dve godine šok u Srbiji. Ali, bilo je i onih koji su im poželeli dobrodošlicu. Moglo se čuti: "Oni su naša braća, jedan je iz bivšeg SSSR, a drugi je nesvrstan!" Mansur Ahmad Saad an Džafi je rođen u Jemenu, Muhamadi Davlatov u Tadžikistanu.
Američki državni sekretar Džon Keri je jula 2016. izjavio da Stejt department "visoko ceni velikodušnu pomoć Srbije u trenutku kad SAD nastavljaju s naporima da zatvore pritvorsku jedinicu u Gvantanamo beju". Srbija je, ocenio je Keri, primila pritvorenike iz baze na Kubi, "u skladu sa liderskom ulogom na globalnoj pozornici".
Naši su dovođenje bivših pritvorenika, koji danas žive u tajnosti i pod nadzorom BIA, pravdali "doprinosom globalnim naporima da se iskoreni mučenje i otklone, koliko je to moguće, posledice istih".
Tramp se protivi premeštaju zatvorenika u druge zemlje:
"To su izrazito opasni ljudi i mogli bi da se vrate na bojište", konstatovao je predsednik SAD. Prošle godine prvi čovek Bele kuće je izneo podatak da je 122 bivših zatvorenika Gvantanama završilo ponovo s puškom ili eksplozivom u ruci. U martu 2107. pripadnik Al Kaide iz Jemena, koji je oslobođen optužbi 2009, ubijen je dronom na "radnom zadatku".
Barak Obama nije uspeo da zatvori Gvantanamo, ali je priznao da je taj "zatvor regrutni centar za ekstremiste". Od Trampa se svakodnevno traži ili da konačno zatvori, ili da preispita američke metode „istraživanja“ osumnjičenika u Gvantanamu.
Došlo je vreme da se eksplicitno odbaci tortura, ali zatvor u kojem su SAD, bez pardona, legalizovale mučenje, ostaje da živi.
Kurir.rs/B.M.
Foto: AP
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: PSIHIJATRI REŠETALI ZORANA MARJANOVIĆA! Evo kako je odgovarao na njihova pitanja i šta misli o Jeleninom ubistvu?!
