Kina je 2015. bila treći globalni investitor sa 28 milijardi dolara uloženih širom sveta. Već sledeće, 2016., ta suma je narasla na 170 milijardi. Samo u Evropsku uniju istočni gigant je uložio 30 milijardi dolara 2015., a 2016. ta suma je dostigla 35 milijardi. Na tri najveće ekonomije – nemačku, britansku i špansku, otpalo je 44 odsto. Cilj im je, kažu Kinezi, do 2025. postanu nezavisni od zapadne tehnologije.
Ali Kinezima nije neatraktivna ni južna Evropa. U Italiju, Portugaliju, Španju i Grčku otišlo je 28,3 odsto investicija. Poslednja meta kineskog kapitala je nemački prodajni lanac tekstila, C&A, osnovan 1841. godine. Ta porodična kompanija u 18 evropskih zemalja ima 1.500 radnji i zapošljava 35.000 ljudi. Godišnji prihod iznose skoro tri milijarde evra.
Ali, u portfelj kompanija koje Kinezi žele da kupe kupiti spadaju i one visokotehnološke, pogotovo iz sfera avio i svemirske industrije. Ipak, čini se kako su, počevši od kraja prošle godine kineske investicije u Evropi pomalo počele da gube svoj jaki ritam. Za to postoje dva glavna razloga. Agresivno kinesko investiranje u evropske visokotehnološke kompanije bez skrivanja kako je namera te velike svetske sile da prešiša Nemačku u toj sferi nije prošlo nezapaženo od Brisela.
Krajem prošle godine Žan Klod Junker proglasio je stvaranje novog evropskog okvira za kontrolu investicija. Ako strana državna kompanija želi da kupi evropsku luku, deo naše energetske infrastrukture ili kompaniju iz sfere odbrambene tehnologije, to se može dogoditi samo uz transparentnost, ispitivanje i javnu raspravu – rekao je Junker, dodajući kako Evropa uvek mora da brani svoje strateške interese. Navodi se kako iza te inicijative stoji Francuska uz jaku podršku Nemačke i Italije.
Poznato je da 15 evropskih zemalja imaju agencije za kontrolu stranih investicija na svojoj teritoriji. Jasno je da ima onih koji su skloni takvoj regulativi, ali i onih koji zaziru da bi tako mogla da se narušiti njihova tradicija slobodne trgovine. S druge strane, siromašnije zemlje EU jako zavise od velikih stranih investicija.
U posljednjih 17 godina u Mađarsku slilo se više od dve milijarde evra kineskog kapitala, u Portugal gotovo šest milijardi, u Grčku 840 miliona. To je malo u odnosu koliko je prispelo u Nemačku, gotovo 19 milijardi, Italiju, gotovo 13 milijardi, Francusku, 11,5 milijardi, Veliku Britaniju, više od 23,5 milijardi.
U Nemačkoj su Kinezi samo 2016. kupili 68 kompanija od čega su za proizvođača robota Kuku platili 4,4 milijarde evra. Drugi spominjani razlog usporenja kineskog investiranja u Europi je regulacija same kineske vlade. Kinezi nastoje strože da kontrolišu odliv njihovog kapitala u inostranstvo.
Sada pre konverzije juana u evro i dolar postoji i određena procedura koja je ipak malo narušila poverenje potencijalnih evropskih partnera. Ali, iako je prošle godine bilo preuzimanja važnih nemačkih visokotehnoloških kompanija od Kineza, ni jedna transakcija nije zabranjena.
Kurir.rs/Večernji.hr
Foto: YT Screenshot
NE PROPUSTITE
