Informacije koje su dotada dobijali bile su prvoklasne, veoma kvalitetne, zahvaljujući pomno regrutovanom kadru. Svoju mrežu doušnika i izvora u Kini CIA je gradila godinama i uspela je da se se probije u samo srce kineske vlasti.
Ali, krajem 2010. godine informacije su odjednom gotovo presušile. Početkom sledeće, 2011., obistinio se i najgori strah: kineski izvori CIA počeli su da nestaju. Kineske vlasti su ih jednog po jednog ili likvidirale ili uhapsile i gotovo bespovratno uništile pažljivo isplaniranu i veoma negovanu obaveštajnu mrežu.
Pokrenuta je žurna istraga. Kako je s vremenom nestajalo sve više izvora - navodno bi svako malo stigao poziv s rečenicom “izgubili smo još jednog” - istraga je postala apsolutni prioritet.
Deo istražilaca je verovao je da su Kinezi uspeli da probiju šifrovani kanal komunikacije između CIA i njezinih izvora. Drugi su, nailazeći na veliki otpor ostalih agenata, zagovarali opciju da se unutar CIA infiltrirala krtica, neko ko im radi iza leđa. Treći su smatrali da krivica leži na nesmotrenosti ljudi CIA u Kini i povećanoj sposobnosti kineskih vlasti da prate njihove aktivnosti.
Ali, svi su bili bolno svesni štete. Od kraja 2010. do kraja 2012. godine kineske vlasti su likvidirale najmanje 12 izvora CIA u toj zemlji. Oni koji nisu ubijeni, završili su u zatvoru. CIA je izgubila ukupno 18 do 20 ljudi. Bio je to veliki udarac za američku obaveštajnu zajednicu.
Kina, odnosno prikupljanje obaveštajnih podataka o toj zemlji i funkcionisanju tamošnje vrhuške, jedan je od prioriteta američkih špijuna. Posebno u to doba administracije Baraka Obame, koji je u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti otvoreno govorio o okretanju SAD prema Pacifiku, prostoru koji će definisati 21. vek. Tamo gravitiraju tri najveće svetske ekonomije - Sjedinjene Države, Kina i Japan, tu je i Rusija, pa rastuća Južna Koreja, a Indija takođe želi da igra sve važniju ulogu. Ali, Kina je ključ tog celog tog prostora
Kineski bezbedonosni aparat je ogroman i sveprisutan, a izgradnja sopstvene mreže traje godinama, predugo - i preskupo - da bi se olako izgubila. A kad se shvatilo da se cela mreža raspada, nastupila je prava panika.
U članku Njujork tajmsa navodi se da se istraga o krtici u redovima CIA na kraju koncentrisala na jednog bivšeg agenta te agencije koji je svojevremeno radio u odeljenju koji se bavio tom zemljom.
Sada, sedam meseci posle, situacija je postala nešto jasnija. Američke službe su se, iako to nije zvanično potvrđeno, naverovatnije dokopale čoveka koji je odgovoran za CIA sramotu, odnosno barem tako veruju izvori koje prenose
Njujork tajms i drugi mediji. Džeri Šang Či Li uhapšen je u ponedeljak na njujorškom aerodromu zbog sumnje da je nezakonito zadržavao poverljive podatake. Već sutradan je izveden pred savezni sud u Brukilnu, a sad čeka premeštaj u Virdžiniju gde je protiv njega podignuta optužnica za navedeno krivično delo.
Deo pitanja ostaje bez odgovora, ali izvori bliski istrazi gotovo su sigurni da su se američke vlasti domogle krivca.
Li, naturalizirani američki državljanin poznat i pod imenom Džen Čeng Li, radio je za CIA od 1994. do 2007. godine. Pre je, od 1982-1986 služio i u američkoj vojsci.
Vremenom je dobio najveću bezbedonosnu propusnicu i pristup poverljivim informacijama pa je morao da potpiše ugovore o službenoj tajni, a jedno je vreme služio i u Kini. Za CIA je radio do 2007. godine. Otišao je iz agencije, tvrde oni koji su ga poznavali, nezadovoljan jer je njegova karijera stagnirala, preneo je Njujork tajms. Nakon odlaska iz CIA preselio se sa porodicom u Hong Kong i navodno radio za jednu poznatu aukcijsku kuću.
U Sjedinjene Države se vratio 2012. godine. Pre, ali i posle povratka 2012., opet sa porodicom, bio je u kontaktu sa prijateljima iz CIA i američke vlade. U Virdžiniju se vratio navodno namamljen ponudom, ovaj put lažnom, da odradi posao za CIA. U trenutku njegova povratka istraga propasti obaveštajne mreže u Kini bila je u punom zamahu, ali upravo je on, kako se zaključuje, bio u njenom fokusu.
Američko Ministarstvo pravosuđa navodi u sudskim dokumentima da su agenti FBI tada pretražili njegove hotelske sobe, odnosno njegov prtljag u hotelima na Havajima i u Virdžiniji. I mogli su mirno da uzviknu "bingo!".
Pronašli su, naime, dve knjižice sa poverljivim informacijama - rukom pisanim beleškama o sastancima službenika CIA i agenata, s njihovim pravim imenima i telefonskim brojevima. Odgovarale su sadržaju depeša koje je on sam ispostavljao CIA. FBI ga je ispitao ukupno pet puta, ali navodno nikad nije spomenuo da u svom posedu ima te knjižice.
Iz SAD je ponovno otišao godinu dana kasnije, 2013, da bi se sad opet vratio. Upravo uz ovaj deo priče veže se najviše pitanja. Zašto ga već tada, 2012., nisu uhapsili? Zašto se ponovno vratio i rizikvao hapšenje? Da li je uopšte znao da je pod nadzorom?
Ministarstvo pravosuđa tvrdi da je taj 53-godišnjak optužen za "nezakonito zadržavanje informacija o nacionalnoj odbrani". Ako ga osude, preti mu maksimalna kazna od deset godina zatvora. Još nije optužen za špijunažu (za koju se predviđa i smrtna kazna). Štaviše, u sudskim dokumentima se ne navodi nikakva tajna veza između njega i kineskih vlasti, ali izvori bliski istrazi tvrde da se sumnja upravo u to.
Kurir.rs/Njujork tajms
NE PROPUSTITE
