Otac i brat su je godinama maltretirali, pripremajući se za smak sveta. U kući su gomilali puške i hranu, a ona je sa 18 godina uspela da se oslobodi i pobegne kada je dobila stipendiju na Kembridžu.
Nikada se nije osećala tako slobodno i živo kao tog dana kada je stigla na Kembriž, a u svojoj autobiografiji "Obrazovana" otkriva koliko se godinama osećala bezvredno.
Pošto je propatila u svom detinjstvu često se osećala kao da je u zatvoru. Previše je bilo ružnih dana kada bi je otac i brat maltretirali, bili nasilni i psihotični. Brat je često znao da joj zavrće ruku, udara je i baca na pod. Odrasla je na napuštenoj farmi u Ajdahu, daleko od bilo kakve naznake civilizacije.
Nikada nije išla u školu, vlasti čak nisu ni znale da postoji, jer njeni roditelji nisu verovali spoljnom svetu. Nikada je zato nisu prijavili.
Školovana je u kući, učila o mormonskom fundamentalizmu. Spremali su se za sudnji dan, dan kada će po Bibliji, 2000. godine nestati živi svet na planeti zemlji.
Malo je znala o spoljašnjem svetu zbog paranoidnih roditelja. Ipak uspela je da preokrene svoj život kada je dobila stipendiju Kembridža. Sada ima 31 godinu i živi u Britaniji.
U svojoj autobiografiji pisala je kroz kakve je sve izazove prolazila kako bi se oslobodila od dominantnog i mentalno obolelog oca.
Verovao je da američka vlada obavlja Luciferov posao i da su državne škole mesto na kojem se deca "odvajaju" od Boga.
Živeli su u izolovanom domu i to je bilo jedino što je Tara poznavala. Kada bi se ona i braća povredili, roditelji su odbijali da ih vode kod lekara. Odrasla je bez radija, televizora, naravno i interneta.
Iako njihov otac nije želeo da oni čitaju, jedan od braće, Tajler je to voleo i uprkos protivljenju oca, otišao je na koledž. To je ulilo seme nade i Tari. Otac je pokušavao da je odvoji od knjige, nalazeći joj sve više kućnih poslova koje treba da obavlja.
"Sudnji dan" je došao, prošao, a ništa se nije promenilo. Njenog oca je to saznanje porazilo i slomilo mu je duh. Tara je tada imala 15 godina. Veruje da je njen otac patio od bipolarnog poremećaja.
Njen drugi brat, Šon je bio sličniji ocu i jednom prilikom kada je video da stavlja sjaj za usne, udario ju je, bacio na pod i nazvao je droljom.
Ipak, tri godine posle toga, uspela je da upiše prvo koledž u Juti, a kasnije dobije i doktorat na Kembrižu. Znala je da više nikad ne sme da se vrati kući.
Danas je na doktorskim studijama istorije i političke misli. U autobiografiji piše šta je prošla živeći u takvoj porodici i dodaje da je pretrpela nervni slom i da roditelje nije videla već godinama.
Kurir.rs/Dejli mejl Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
