Iako meštani ističu da žive normalno i da se ne razlikuju od stanovnika drugih gradića u zemlji, zapravo su svi duboko potrešeni serijom neobjašnjivih samoubistava.
U tom crnom nizu, za 6 godina, čak 79 mladih ljudi je rešilo da sebi oduzme život. Svi osim jednog, ubili su se vešanjem. Takođe, uglavnom je reč o mlađim muškarcima, mnogi od njih su se poznavali, a samo retki od njih su ostavili oproštajne poruke.
Paralelno sa pokušajima naučnika da utvrde da li postoji veza između ovih slučajeva samoubistava, među očajnim roditeljima i prestravljenim meštanima razvile su se i horor teorije.
Šuškalo se da je reč o suicidnoj sekti, dogovorima na društvenim mrežama, pa čak i kontroli uma mladih ljudi ošećenim pomoću radio frekvencija.
Zabrinjavajuće je bilo to što zapravo niko nije znao šta je uzork tome.
U prvih godinu dana, od 2007. do 2008. godine broj samoubistava se popeo na 23. U narednih 5 godina, do februara 2012. ubilo se čak 79 stanovnika Bridženda.
Sve je počelo samoubistvom 18-godišnjeg tinejdžera Dejla Krola čije je telo pronađeno u napuštenom skloništu. Nekoliko nedelja potom, njegov prijatelj Dejvid Diling rešio je da oduzme sebi život tako što se obesio o drvo ispred crkve. A kada se na isti način, iste nedelje ubio i 20-godišnji Tom Dejvis, svi su pomislili da nije reč o slučajnosti.
Crni talas počeo je da niže živote mladih ljudi i tako se do 2009. godine obesilo 25 osoba.
Neznajući kako da zaustave ovu pojavu, očajni roditelji su zajedno sa gradonačelnikom zvanično tražili od države da zaustavi objavljivanje priča o samoubistvima iz Bridženda. Misteriozna samoubistva koja se ređaju jedno za drugim počela su da intrigiraju novinare širom sveta, a roditelji su krivicu počeli da svaljuju na medije. Formirale su se i radionice za rad sam mladima i sprovele kampanje protiv samoubistva, ali to nije zaustavilo ovaj nesrećni talas.
Tako se, na primer, 27. februara 2010. obesio i Džastin Bičam koji je novinarima samo nekoliko meseci ranije rekao da on to nikada ne bi uradio.
Najpre je, dan ranije, pokušao da se ubije na istom mestu gde se obesio njegov najbolji drug Tom Dejvis, pre 3 godine. Pronađen je živ o prevezen u bolnicu.
Njegova majka kaže da je Džastin bio veseli mladić, pun života i uvek nasmejan sve do mesec dana unazad kada je počeo da pokazuje znake depresije i mentalnih poremećaja nakon operacije bruha, jer se žalio na neizdržive bolove.
Međutim 4 sata nakon prijerma u bolnicu zbog pokušaja samoubistva, Džastin je otpuštnen bez pregleda psihijatra, a medicinska sestra ga je ocenila kao pacijenta niskog rizika bez obzira na "glasove u glavi koji su ga nagovarali na loše stvari".
Kasnije tokom noći, Džastin je napustio porodičnu kuću, a njegova devojka je uspaničeno probudila njegovu majku i rekla da zovu policiju pošto će se Džastin ubiti. To se i dogodilo.
Džastinova majka je rekla da je ekipa američkih novinara, koja je došla u Bridžend da snimi dokumetnarac o seriji samoubistava, snimala baš u njihovoj kući i tom prilikom pitala Džastina da li bi on to nekada uradio.
"Dok je odgovarao, pogledao me je direktno u oči i odlučno rekao da nikada ne bi mogao svojoj porodici da priredi tako nešto" prisećala se njegova majka. A kada se to i dogodilo, nesrećna žena je počela da brine i zbog ostale svoje dece.
Iako se u narednim godinama broj samoubistava među mladim ljudima u ovom gradu smanjio, sociolozi i ostali naučnici još nisu došli do sigurnog zaključka šta se dogodilo i kako je Bridžend postao "centar samoubistava" o kojem su pisali svi mediji i snimljeno čak dva filma.
Kurir.rs /The Sun.co.uk
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
